У ЦРНОЈ ГОРИ ПРОГОН СРБА КАО ПОЧЕТКОМ 2000-ИХ: На челу земље званично нису Ђукановић и ДПС, али све је остало исто

ИАКО су се имена на власти променила, однос према Србима у Црној Гори остао је исти, уз наставак притисака, дискриминације и деловања АНБ-а као кључног инструмента моћи.

Фото: Pixabay/jorono

Нови црногорски режим, предвођен Покретом Европа сад (ПЕС), Демократама Алексе Бечића и једним делом бивших српских политичких представника, преузео је управљање земљом, а осим тога ништа се није променило. Однос према Србима и Србији који је био на снази током дугогодишње владавине Мила Ђукановића остао је исти, а у неким сегментима се и погоршао. Срби се и даље суочавају са притисцима и прогоном, хапшењима и пребијањима, док се Србија у јавности описује као окупатор који угрожава црногорски идентитет. На удару је српски језик, са косовским Шиптарима односи су и бољи него за време Ђукановића и нема ни помена о повлачењу признања терористичке нарко-државе. У институције су ушли само они „Срби“ који су спремни да дувају у исту тикву са Милојком Спајићем и Јаковом Милатовићем. Издали су све идеале за које су се наводно борили деценијама. Такође, ни најважнија ствар се није променила, а по Србе је постала још убојитија – злогласна Агенција за националну безбедност (АНБ).

Служба која је под ефективном контролом Мила Ђукановића од 1996/97. године и његовог фамозног путовања у Вашингтон, када је и дефинитивно постао анти-Србин, убијала је новинаре, шверцовала је кокаин и цигарете, обрачунавала се са интелигенцијом, убијала спортисте, осуђивала за непостојеће државне ударе и „смештала“ афере од којих се преврће желудац.

Не сећате се?

Све то, наравно, заборављају опозиција и блокадери-терористи у Србији, јер је управо та криминализована злогласна АНБ скривала Зорана Ђинђића 1999. године, који је призивао авионе НАТО пакта да развале Југославију. Не чуди стога таква одушевљеност те блокадерско-терористичке коалиције акцијама АНБ-а усмереним против Србије.

Јер, ко се у Србији сећа убиства Душка Јовановића? Главни уредник ДАН-а је изрешетан, а починиоци никада нису откривени. Јовановић се борио против мафије, а посебно против мафијашког АНБ-а. Његова истина је била горка и правична, али је метак био бржи и суровији.

Да ли се неко сећа Александра Саше Пејановића? Сјајног боксера, репрезентативца СР Југославије и СЦГ, противника криминалног режима Ђукановића и декларисаног Србина, убио је припадник црногорске јавне полиције Зоран Булатовић на улици, као пса. Пуцао му је 30. маја 2011. у груди, након што је Пејановић био под активном присмотром црногорске тајне полиције све време од 2008. године.

Пејановић је убијен само зато што се није мирио са издајом од стране про-шиптарских власти и Ђукановића да признају нарко-државу на простору Косова и Метохије. На протестима против признања 2008. године, Пејановић је радом АНБ-а ухапшен и брутално претучен, малтене до смрти. АНБ га је пратио, претио му, а на крају је и ликвидиран.

Злогласну АНБ као приватну службу Мила Ђукановића и уског круга људи око њега успоставио је Вукашин Мараш, кадар старе црногорске УДБ-е и утеривач новог монтенегринског идентитета. Због његове окрутности и спремности на све, те злоупотребе републичког МУП-а Црне Горе, Војска Југославије је била приморана да формира славни 7. батаљон војне полиције, да се супротстави самовољи нових господара црногорске стварности.

Залагањем Мараша наоружани су цетињски дрипци и олош окупљени у тзв. Ловћенске страже, под вођством рукометаша Боба Богдановића. Управо они су требали да на Марашев миг подигну оружани устанак против југословенске војске. Како Војска, без одлуке Врховног савета одбране, није могла да реагује унутар граница земље, војници би били убијани на ништа мање свиреп начин него што је виђено на српским караулама на Косову и Метохији. Све то је спречио 7. батаљон, а у Црној Гори мудрошћу Срба није проливена крв.

На проливање крви били су спремни и Мараш, али и други кадровици злогласног АНБ-а, који су у своје редове примали искључиво људе са криминалним досијеима, какви су им били потребни за очување режима. На тај начин су вође мафије, попут Брана Мићуновића, добили део колача, али и обавезу да сарађују са АНБ-ом, који је роварио и у Србији, радећи директно против српских интереса.

Од те 1997. године, када је Мило Ђукановић постао црногорски председник и када је истиснуо Момира Булатовића из домаће црногорске политике, АНБ се активно повезао са западним обавештајним службама. Њихов рад на припремама 5. октобра 2000. године често је занемарен. Често се заборавља и то да су под капом АНБ-а организоване обуке припадника ОТПОР-а на црногорском приморју у такозваним „колонијама“ финансираним од стране Џорџа Сороша и дубоке државе. Не треба стога да чуди повезаност бивших отпораша Срђе Поповића, Ивана Маровића и других са Црном Гором и Ђукановићевим режимом.

Црна Гора је радом злогласног АНБ-а постала уточиште за сав српски отпад и олоше, за све оне који су били спремни да пљују по Србији. Тамо су одлазили и Ненад Чанак и његови сепаратисти, као и све друге анти-српске снаге. Њихова сарадња са усташком обавештајном службом СОА успостављена је још пре бомбардовања СР Југославије. Злогласна АНБ је заслужна зашто злочини у усташком логору „Лора“ код Сплита никада нису кажњени на прави начин. Уместо да инсистирају на кажњавању злочина над војницима ЈНА из Црне Горе, АНБ је окренула главу, па чак и доставила Хрватима документе са сведочењима преживелих, како би докази били уништени.

На крају су само управник Томислав Дуић и чувар Емилио Бунгур осуђени на 8 и по, односно 4 године и 10 месеци затвора за страшна премлаћивања Срба и мучења због којих су заробљеници и умирали у најтежим мукама. АНБ је организатор акција „Са Ловћена вила кличе, опрости нам Дубровниче“, у којима се цетињски усташки олош извињавао правим усташама због покушаја неутралисања претње по Боку Которску 1991. године. Те године, за време тих догађаја, Мило Ђукановић је сматрао да је Бока српска, односно црногорска, а и да граница са Хрватском мора да се „повуче природније“, није играо шах због шаховнице, а онда је његова АНБ за усташе уништавала доказе о усташким злочинима како Хрвати не би блокирали Црну Гору и инсистирали на кажњавању Ђукановићевог криминала и шверца.

Кулминација лудила про-шиптарског режима Ђукановића и врхунац злоупотребе АНБ-а уследио је након што је завршен процес распада бивше државе. Након признања Косова као независне парадржаве, Црној Гори је преостало само чланство у НАТО-у као гарант да ће криминални режим да се одржи и под отвореном заштитом иностраног оружја, а не само обавештајних информација којима је храњена АНБ.

Црна Гора је насилно у НАТО угурана 2017. године, а само годину дана раније организовани су парламентарни избори. То су избори приликом којих је АНБ извела државни удар, у који су укључени неки држављани Србије, плаћени и уцењени да окриве лидере некадашњег Демократског фронта за покушај насилне смене власти. Фалсе флаг операција АНБ-а је успела, с обзиром на то да се о „државном удару“ причало широм света, посебно у земљама НАТО-а, без обзира на то што се он, наравно, није десио због „талика црногорског“, како је говорио специјални државни тужилац Миливоје Катнић.

Неки Срби су оптужени на казне затвора, неки су казне одлежали, неки су признали нешто што нису учинили, а на крају је цео случај пропао, како то обично бива са фалсе флаг операцијама АНБ-а. Ипак, у том тренутку та „генијална“ идеја је био добар изговор за премлаћивања и малтретирања Срба широм Црне Горе.

Исто је виђено и након децембра 2019. године, када је усвојен Закон о слободи вероисповести, којим је комунистички ДПС требало да отме храмове и црквишта СПЦ у Црној Гори. Побуна српског народа и православних верника у почетку је гушена силом од стране јавне и тајне полиције, а касније су на све начине покушавали да дискредитују покрет који је на крају срушио Ђукановићев режим. Садашњи митрополит Методије (Остојић) је пребијен на мосту на Ђурђевића Тари, малтретиран је и митрополит Јоаникије (Мићовић), а блаженопочивши митрополит Амфилохије (Радовић) је привођен. У свему томе, као покушају застрашивања, прсте је имала злочиначка и злогласна АНБ, којој Срби не би смели да опросте сва непочинства.

АНБ је на крају остала доследна и успела је да најважније карике Ђукановићевог режима сачува, тако да Црна Гора данас делује као земља која је извадила крмеље из очију, али се никада није умила, због чега су јој капци слепљени. Премијер и председник се зову другачије, али је суштина постојања Црне Горе као независне државе – анти-српска. Док год постоји злогласна АНБ, Срби нису добродошли у Црној Гори.

(24 Седам)

БОНУС ВИДЕО: 

Препоручујемо

Политика

0 4

"НЕ ПОСТОЈИ ШАНСА ДА ГА УБЕДИМ ДА НЕ ПУТУЈЕ" Брнабић о саопштењу БИА: Постоји озбиљна животна претња по Вучића ако оде у Црну Гору

03. 06. 2026. у 22:58

Црна Гора

0 4

ШАМАР ЛАЖНИОЈ ДРЖАВИ: Све већа подршка иницијативи за отпризнавање тзв. Косова у Црној Гори

03. 06. 2026. у 09:35

Црна Гора

0 24

ПУКЛА БРУКА У ЦРНОЈ ГОРИ! Спајић враћа ДПС и Ђукановића на власт, Србе неће: Нуђена влада у којој би били сви сем ДНП

02. 06. 2026. у 16:26

Туризам

0 1

ПЛАВА ШПИЉА: Уводе се строга правила на најпопуларнијој морској атракцији

02. 06. 2026. у 15:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације