АУТОРСКИ ТЕКСТ МИЛОША ВУЧЕВИЋА: Какав ментор Грухоњић, такав и студент Мила Пајић

ОВИХ дана поједини медији пре свега они другосрбијански, објавили су у тријумфалистичком тону, текст оптужене политичке активисткиње Миле Пајић, под називом: Како си нас уништио, Караџићу Вуче".

Фото: Танјуг/Милош Миливојевић

Сам текст, посматран са становишта стила и аргументације, реално је у домашају несвршеног студента, произашлог из лабораторије кадрова једног, по много чему сумњивог доктора наука и још сумњивијег професора, кога је говор мржње против државе у којој живи "прославио", а који нам је познат као Динко Грухоњић. Какав ментор такав и студент! У самом стилу писања, види се несумњив утицај ментора Грухоњића, али и целог духа који је креиран у круговима појединих професора са Филозофског факултета у Новом Саду. Добро је позната чињеница и правило које годинама важи да они млади који желе да заврше журналистику и притом да се запосле као новинари у одређеним медијима, морају проћи обуку, односно, менторство проф. Динка. Круг је затворен, а фабрика кадрова која производи нова лица ради пуном паром. Још само пар речи о проф. Динку, који је довољно о себи сам казивао све ове године, кроз своје текстове и медијске наступе. Поменути професор, докторирао је "као врло млад", у својој 46.  години на невероватно докторабилну тему: Однос новинарских жанрова на традиционалном радију и радију на интернету". "Овај научни радник, примера ради, објавио је рад (не могу рећи ни стручни, ни научни), под називом: Политички графити екстремног национализма као пропагандни медији у Новом Саду, Европској престоници културе". Коментар је сувишан.

На званичној интернет презентацији Филозофског факултета у Новом Саду - одсек Журналистика, стоји да поменути професор који се научно бави графитима, на овим студијама испитује чак на 10 предмета! Нисам сигуран да овакав пример постоји још негде у Европи, а камоли у Србији. Наравоученије - ко жели да дипломира на овом факултету, реално не може да избегне проф. Грухоњића, а да му се не умеша у животне планове. Лакше је да му се придружите и то добро показује оптужена студенткиња и политичка активисткиња Мила Пајић (и још много тзв. независних новинара из Грухоњићеве плејаде), која је спроводила у дело замисли свога ментора. Још ако можете нешто и да зарадите од тога, то је онда милина, додуше не Божија, пошто у том свету другова и другарица Бога нема. Све у свему, оптужена Пајић имала је и још увек има, мада све мању употребну вредност, а све по замисли проф. Грухоњића. Именовани професор је проценио да је револуцији потребна хероина, попут некада младих партизанки, па је смела и ратоборна, тада само колегиница Пајић, била идеална за ту улогу. Будући да од марта прошле године колегиница Пајић није актер покушаја револуције, она свакако престаје да буде фактор било чега у блокадерском покрету, односно на њу се и не рачуна више. Она је играла само једно лето. Долазе друге Миле из Динкове лабораторије.

Да оптужена Пајић није ни хероина ни млада партизанка, доказ је управо ова јадна и за жаљење ситуација. Оптужена Пајић данас се налази у егзилу и за њом је расписана национална потерница у вези са кривичним делом из члана 309 Кривичног законика. Другим речима, недоступна је органима гоњења Републике Србије и можда ће јој се судити у одсуству. Бег у суседну, гле чуда Хрватску, ствар чини додатно сумњивом у погледу одговорности оптужене Пајић. За њену судбину, њени се налогодавци из реда професора, који су заправо стварне вође побуне адолесцената, нису много потресли. Гурнули су децу да остварују њихове политичке и економске циљеве, опет ко зна за чији рачун.
Но вратимо се самоме тексту који је у свим другосрбијанским медијима, тријумфално објавила оптужена политичка активисткиња Мила Пајић (која очигледно не схвата да добија само мрвице са стола сујете, кукавичлука и гордости својих професора). Иако сам након читања ових редова осетио потребу да ове ужасне увреде, изречене на рачун свега српског, прокоментаришем упуштајући се у чињенице и литературу, ипак сам после другог читања текста (пошто први пут нисам веровао шта сам прочитао), схватио да је то узалудан посао. Деца имају право на своје мишљење, колико год оно било погрешно.

Само деца, као ни сви остали, немају право да чине кривична дела. То су заборавили да кажу оптуженој активисткињи Пајић њени професори Грухоњић и други попут веселог Кишјухаса.

Ваља ипак напоменути да болно незнање и узнемирујући степен необразованости, који тако снажно произлазе из текста једне студенткиње, указују на дубоку и заиста искрену увереност ауторке у изврсност сопствених речи, на својеврсно самоодушевљење једноставношћу и очигледношћу "истина" о којима се збори. Она нема дилеме у својим ставовима и не оставља простор да мало поразмисли, не дај Боже да можда и греши. Утисак је када се текст прочита, да се ради о једном галиматијасу неповезаних мисли, лишених закључака, каузалности, па у крајњој линији и смисла. Можда је најправилније рећи да се овде ради о једном потпуном незнању и дефициту основног образовања, па чак и одсуству елементарног поштовања (да не кажем мржњи), која увек иде са незнањем руку подруку.

Стога овај текст ваља посматрати као индикатор, као лакмус папир на основу кога можемо проценити степен одсуства било какве форме критичке мисли, базичног здравог разума и минималног историјског, антрополошког, етнолошког, политиколошког, социолошког, филозофског и сваког другог образовања код оних, који га са било каквим привидом озбиљности уопште разматрају и прихватају. Јер, сасвим је довољно чак и успутно консултовати литературу која обрађује питања националног идентитета, традиције и духовног наслеђа, колективног памћења, културе сећања, изградње нација, значаја митова и других феномена и процеса од значаја за разумевање историје, стварности и политичког живота, којих се ауторка тако површно, плитко, инфантилно и потпуно стихијски дотиче у свом тексту, да би се разумела дубина недораслости, неспремности и некомпетентности дотичне студенткиње за бављење овим темама. Последично, и њеног ментора. Коначно, познавање макар елементарне националне историје, чини се већ на основношколском нивоу, нужно резултира подсмехом и интензивним осећајем популарног "сусрамља", односно "кринџа" како би младе генерације рекле, после читања овог морбидног штива. Али опет кажем добро је да је ово, као и сва дела Динка Грухоњића написано и објављено. Сада заиста сви могу да се увере у ставове овог двојца и неће после моћи да кажу нисмо знали. Ево га Urbi et Orbi проглас мржње.

Фото: Принтскрин

Текст нам, дакле, ништа квалитетно не може рећи о ауторки, сем да се ради о крајње исподпросечно образованој особи средње стручне спреме са јасно израженом склоношћу ка гротескној претенциозности и ни у чему утемељеној, карикатуралној охолости у промишљању. Међутим, овај скуп насумичних и произвољних ставова о националној историји, култури и идентитету, може нам послужити као врстан инструмент за самоидентификацију идеолошких, лоботомизираних квазиинтелектуалаца у нашем друштву. Наиме, извесно је да је свако ко у хаотичном изливу неутемељених ставова, паушалних оцена, бесмислених аналогија и непоткрепљених закључака једне студенткиње, види ишта вредно пажње, у суштини или је поражавајуће необразован, неук и непросвећен или нешто неупоредиво горе од тога - жртва дубоке самообмане, утемељене у патолошком нарцизму и култу постмодерног идолопоклонства, као и необољшевизму. У том смислу, текст се мора искрено похвалити, као изванредан инструмент добровољног разоткривања оних, који се у суштини не могу озбиљно схватати у било каквој форми дискусије одраслих. Стога хвала политичкој активисткињи Мили Пајић, која је са неколико пасуса уништила привид озбиљности и релевантности "интелектуалне елите" савременог српског друштва.

Сваки пут се поново изненадим са коликом мржњом појединци из рода нашега, гледају на Србију и Србе. Јасно је да су то ставови једне анархолибералне, југословенско - бољшевичке идеологије и јасно је да је основне правце тог деловања задао ментор професор Грухоњић. Али да кнеза Лазара, Косовску битку и Вука Караџића доводиш у везу са силовањем, паљењем и убијањем и деведесетим годинама, то је заиста богохулно. Да оптужиш свој народ да је неку земљу натопио крвљу, да су ти одвратни сви српски обичаји, чак и кад се ти исти Срби рађају и праве свадбена весеља, е то је већ за разговор и посматрање од оних који су се за то школовали. То указује на мржњу према свом народу и својој држави и реално, зашто се онда против исте тако омражене земље не би извршило кривично дело - Позивање на насилну промену уставног уређења. Мржња је свакако почетак претпоставке извршења кривичног дела било које врсте.

Ово је мржња грухоњићевског типа. Можда о томе треба да размисле сви они који су јуришали у обојеној револуцији на своју сопствену државу Србију, на своју полицију, војску и цркву. Када су рушили и фекалијама поливали Градску кућу у Новом Саду, када су палили људе у страначким просторијама СНС и када су са барјацима са ликом Господа и спаса Исуса Христа, јуришали на тај исти Филозофски факултет, када су са земљом сравнили мрске тракторе у Београду, када су са Пицулом, који на годишњицу "Олује" објављује своју слику са шмајсером, сеирећи над српском трагедијом, правили планове о револуцији и када су у заносу те исте револуције изманипулисани, слично као и некада у царској Русији за време Октобарске револуције, извикивали - сва власт пленумима! Нека се свако од нас пред огледалом погледа да би једном за свагда сами са собом рашчистили да ли ћемо бранити

Србију или ћемо је рушити. То је једина линија поделе. Само то и ништа више!
Мене да воде не могу ни Грухоњић ни оптужена Пајић. Мене ће увек водити Србија! Остаје ми да молим народ наш и Господа Бога да остане народ Лазара и Светог Саве. Да се дичи својом ћирилицом, да се рађа и на свадбама весели и да остане то - народ српски. Све остало је наш потпуни хаос и нестанак. Опрости им Боже, не знају шта раде. n

Препоручујемо

Политика

0 3

ВУЧИЋ: Разговор са Сијем највећа част, припремао сам се за састанке

24. 05. 2026. у 09:56

Политика

0 7

ВУЧИЋ О СТРАНОМ ФИНАНСИРАЊУ БЛОКАДЕРА: Уложене су милијарде евра у рушење Србије

24. 05. 2026. у 09:11

Политика

0 6

ВУЧИЋ БЛОКАДЕРИМА: Још једном позивам на дијалог јер је то добро за њих, а и за све

24. 05. 2026. у 08:43

Политика

0 9

БЛОКАДЕРИ СУ ПЛАНИРАЛИ ИНЦИДЕНТЕ Вучић: Насиље је њихова суштина

24. 05. 2026. у 08:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације