Преко Милице Ракић до политичке лажи: Шта је Кулачин хтео да постигне срамотним извртањем истине?

У ЗЕМЉИ која још памти сирене, склоништа и ноћи без сна, постоји граница која се не прелази. Постоје трагедије које нису за политичке експерименте.

Foto: Printskrin

Смрт мале Милице Ракић је управо таква – бол која припада свима, а највише њеној породици. И баш зато оно што је изговорио Ненад Кулачин не делује као став, већ као свесно изврнут покушај да се промени оно што је јасно и доказано.

- Да није било Милошевића и његове погрешне болитике, не би било бомбардовања, каже у тв емисији Кулачин и додаје.

- Постоји незванична информација, коју сам тек ове године видео да неко каже именом и презименом на друштвеним мрежама, а то је како је погинула мала Милица Ракић у Батајници. Према тумачењу тог човека, наша ПВО је испалила ту ракету од које је настрадала мала Милица, каже Кулачин, а затим говори и о бомбардовању РТС-а. - Ми морамо да себи погледамо у очи да бисмо наставили даље, завршава Кулачин аутошовинистичком фразом патентираном наког Петог октобра."

Милица Ракић није “тема за дебату”. Она је дете убијено током НАТО бомбардовање СР Југославије 1999, у сопственом дому, у тренутку када је требало да буде безбедна. Та чињеница не зависи од интерпретације, нити од “незваничних информација” које круже друштвеним мрежама. Она је део историје коју памти читав свет.

И управо зато Кулачинова тврдња да је за њену смрт одговорна сопствена ПВО није само нетачна – она је опасна. Она брише линију између агресора и жртве, изврће основне чињенице и покушава да трагедију претвори у политички алат.

Када се истина мења зарад наратива

Није овде реч о другачијем мишљењу. Није чак ни о политичком сукобу. Реч је о покушају да се кроз једну од најтежих рана овог друштва прогура теза која нема упориште ни у доказима ни у чињеницама.

Када новинар посегне за “незваничним информацијама” са друштвених мрежа да би објаснио смрт детета, то више није новинарство. То је конструкција. И то конструкција која има циљ – да кривицу пребаци тамо где она историјски не припада.

Јер ако данас можете рећи да је дете страдало од “сопствене стране”, сутра можете рећи било шта. Тада истина престаје да постоји, а остаје само наратив који се по потреби мења.

Злоупотреба најдубље ране

Милица Ракић није симбол зато што је неко то одлучио, већ зато што њена судбина носи тежину свих невиних живота изгубљених 1999. године. Управо зато свако манипулисање том трагедијом има посебну тежину – јер не дира само у чињенице, већ и у сећање, бол и достојанство.

И није први пут да се иде тим путем. Али ретко када је граница овако отворено и без зазора пређена. Јер једно је критиковати власт, друго полемисати о прошлости, а нешто сасвим треће користити смрт детета да би се наметнуо наратив који продубљује поделе и уноси немир у друштво.

Шта је циљ?

Питање које остаје није само шта је речено – већ зашто.

Шта се добија тиме што се једна од најјаснијих и најтрагичнијих чињеница из новије историје доводи у питање? Коме користи да се одговорност за бомбардовање замагли и пребаци на сопствени народ?

Одговор можда није изговорен, али је последица јасна – додатна подела, додатна конфузија и још један покушај да се истина релативизује и окриви сопствена држава.

А истина је једноставна и непроменљива: ко је бомбардовао, ко је страдао и ко је био жртва.

И зато ово није питање политике. Ово је питање границе која је овога пута – срамотно и брутално погажена.

Дан када је страдала Милица Ракић

Милица тачно пре 27 година иако је била само дете, постала НАТО војна мета

Тог 17. априла, у 21 сат и 45 минута, 25. дана агресије, гелер НАТО бомбе убио је Милицу у купатилу породичног дома у београдском насеЉу Батајница.

На дан своје смрти, Милица је безбрижно цртала лале и лепила их на зид, а за то време, небом над Батајницом, крстарили су НАТО авиони – један од њих је испустио бомбу, чији су гелери поломили прозорско стакло и усмртили је.

Одједном се чула детонација, затим прасак и ломњава стакла и купатилских плочица, фасаде. Њен тата Жарко, како је сведочио, потрчао је до купатила и видео стравичан призор. Дете му је лежало мртво на поду, све је било пуно крви, он се надао да је ипак можда жива. Узео ју је у руке, а затим се сјурио низ степенице, па у аутомобил, одвезавши је до Земунске болнице. Тамо су је примили дежурни лекари, али нису могли да помогну.

Милица Ракић, најмлађа је жртва агресије на СРЈ и симбол патњи и погибије малишана током ратних дејстава 1999. године.

Мала Милица је била једна од 79 невино страдале деце током НАТО бомбардовања, које је трајало 78 дана и однело приближно 2.500 живота.

Да је није погодио гелер непријатељске бомбе, данас би имала 30 година.

Тако је Милица иако је била само дете, постала војна мета.

У знак сећања једна улица у Батајници, као и једна у новосадском приградском насеЉу Ветерник понеле су Милично име.

На иницијативу владике Атанасија и уз благослов владике Григорија и патријарха Павла, пет година након њеног страдања, фрескописац ђакон Никола Лубардић из Београда у манастиру Тврдош у византијском стилу осликао фреску мале Милице, на којој пише: "Света новомученица од НАТО. Милица дете".

Спомен-обележје деци настрадалој у нападима Алијансе постављен је у Ташмајданском парку у Београду на прву годишњицу почетка бомбардовања.

(24седам)

Препоручујемо

Политика

0 0

Вучић разговарао са Урсулом: Србија наставља одговорно и посвећено да ради на усклађивању са европским стандардима

22. 04. 2026. у 17:19

Политика

0 0

Асоцијација новинара Србије: Недопустиво је да се новинари, али и сви запослени у медијима суочавају са страхом за сопствене животе

22. 04. 2026. у 17:12

Политика

0 2

"Хвала за Ратка Младића" Вулин: Да Србијом нису владали издајници, он никада не би ни био изручен непријатељима

22. 04. 2026. у 16:49

Политика

0 0

Линта: Борба за међународно признање геноцида над Србима у НДХ има три предуслова

22. 04. 2026. у 16:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације