"ЧУДНО ЈЕ ПРИХВАТАЊЕ АНОНИМНОСТИ, БЕЗ ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА" Психолошкиња објаснила мрачну позадину блокадера

СРБИЈА је добила нови политички феномен – госте у телевизијским студијима који без имена и идентитета износе политичке захтеве, не откривајући ко су, уз објашњење да су само посредници једног покрета, док медији који им дају простор тиме учествују у озбиљном урушавању јавне одговорности.

Фото: Принтскрин/Икс/anabrnabic

Гостовање анонимне пленумашице у емисији „Утисак недеље“, где се појавила као гласноговорница пленума без основне идентификације, представља опасан преседан.

- Ја овде не наступам под својим именом и презименом, већ сам медиј - рекла је млада пленумашица обраћајући се Ољи Бећковић и гледаоцима, објашњавајући да није желела да својим идентитетом скрене пажњу са теме?!

Председница Скупштине Ана Брнабић је, подсетимо, на Иксу након ове емисије између осталог написала да "сада тек почињемо да наслућујемо размере злочина који су политичари Ђокић, Синани, Грухоњић, Бакић и остали починили према генерацијама које су се задесиле на факултетима 2025. године", те да су младе људе "зомбификовали, по рецепту из Блокадне кухарице направили "пленуме" - највише налик секти - спремне да се одрекну имена и презимена, сопствених жеља, слободне мисли, да постану "медиј".

Психолошкиња Снежана Репац за Ало! наводи да појава у нашем друштву названа "студентски покрет" после пада надстрешнице, није пружила јасан појмовни идентитет већ, како додаје, само номиналну одредницу која се може широко тумачити и на коју се могу пројектовати различита очекивања, појединаца и група код нас. 

- Кад неки концепт добије на значају, у друштвеном смислу, а притом је недовољно објашењен, оставља простор за приписивање садржаја као неком хипотетичном конструкту и произвољном тумачењу, у коме до изражаја долазе индивидуалне разлике. Социјална перцепција наших људи је поларизована спрам тог мистериозног феномена, који је увукао најмлађе одрасле, који су мање зрели својим искуством по том питању, него разумом, јер наша историја није могла да им пружи искуство знањем о покретима младих до сад, као што је овај студентски, код нас. Термини као што је медиј за пренос информација, више имају спиритуалну конотацију, те можда и није погодан термин, који се употребљава у емисији, а не знамо да ли је то термин и у званичном речнику студентских пленума. Можда је то лична интерпертација  саговорнице, која представља да су они на пленуму "надиндивидуални" ентитет и да није пожељно да се обраћају јавности кроз псеудониме, па је тај свој задатак описала херметичким појмом, медиј, који може различито да се схвата! Кад се нешто дефинише као медиј, може се широко схватии тј. може бити и средство којим се преносе поруке, или на пример у науци је то средина у којој се одвија неки процес или која је носилац енергије неког процеса, или спиритуално одређен медиј је особа наводно обдарена екстрасензорним запажањем која прима визије из сфере натприродног - каже Репац.

Да ли је све отишло предалеко?

- Да ли је све отишло предалеко, међу младим људима, по питању прихватања овог надиндивидуалног феномена, како се декларише сам Пленум? Да ли су се млади упустили можда у непознатом  правцу, где је ризик управо непознавање историје, вере, политике? Да ли су опчињени  идејом моћи трансформације друштва, уз своје  колеге са Пленума, а која им припада свакако, једног дана, само кад буду дозрели за то? - питања су која поставља Репац.

- Питање ко је први започео и ко предводи покрет, једнако је важно да би се овај покрет, евентуално, довео у везу са секташким понашањем. Наравно да овакво окарактерисање не би било по вољи чланова Пленума јер своју идеју промене детаљно разрађују и верују дубоко у преображај, али без идеологије која би дала смисао, који је младом човеку неопходан да би разумом прихватио припадност било којој групи - каже психолошкиња.

Она додаје да, уколико изостане рационално одређење личног учешћа у групном активизму, млад човек треба да се запита шта га заправо покреће, да ли групна атмосфера, притисак који се врши од стране вршњака који су вође, или можда чист перформанс, кроз осмишљавање скупова и садржаја који се неком чине атрактивни.

- Да ли се овом мисионарском улогом младима даје превелика одговорност за нешто чему још нису дорасли и не могу да антиципирају последице, управо због неразумевања положаја у ком се налазе? Да ли се тиме и свако појединачно упушта у неки херметички круг, из кога је тешко изаћи, јер је социјална мрежа врло чврста и стално ангажује младу особу како би испуњавала друштвену, уместо улогу студента који има огромне обавезе да савлада академске студије, тј нема времена за "освајање слободе", уколико нису спремни на ризик да се одвикну од учења и не заврше студије? Колика је одговорност и да ли се може и о томе говорити, за привлачење других младих људи, пријатеља, колега, који су међусобно привржени емотивним везама и не желе да буду искључени, одбачени, да пропусте дешавања забаву и слично, а која може скупо да кошта? Није познато шта све може даље да се роди у машти покрета који сам себе не препознаје као скуп индивидуа, него скуп који не подржава индивидуалност, већ лојалност! - истиче Репац за Ало!.

"Чудно је прихватање анонимности"

Снежана Репац се дотакла и гостовања пленумашице у Утиску недеље, која није желела да се представи.

- Девојка која је у емисији употребила израз "култ личности", да би описала како је свако јавно истицање непожељно "како неко не би постао превише познат", да ли субјективно интерпретира своје виђење или је то усвојено као званични термин Пленума, тзв "медиј за пренос информација"? Сви знамо да је за развој младих људи важно да се самоактуализују и да развију своје личне капацитете, да постану познати именом и презименом, као што историја бележи! Чудно је прихватање анонимности, без имена и презимена, као услова за јавни наступ, обзиром да је сама физиономија довољан идентитетски знак, за откривање идентитета. Зашто се треба чувати откривања података о личности ако је у питању лична безбедност, а са друге стране снимати и говорити јавно? Ове контрадикције могу бити резултат конформизма у групи, поводљивости у социјалним непознатим околностима. Увек када је ситуација нејасна, без познатог значења кроз искуство, постоји ризик за аспекте понашање које више личи на ауторитарност него на анархију, а није никако својствена адолесцентном духу, које одликује пре егоцентризам и индивидуализам, него колективизам И култ. Знање и искуство су штит, незнање је скупо и ризично - закључује Репац.

БОНУС ВИДЕО: Ево шта су политичари Ђокић, Синани, Грухоњић и остали направили од младих људи

Препоручујемо

Политика

0 10

"ПОЛИТИЧАР ЂОКИЋ И СИНАНИ ДУГУЈУ ОДГОВОРЕ" Јованов: Блокадери знају како је настрадала студенткиња Милица и покушавају да ометају истрагу

07. 04. 2026. у 10:21

Политика

0 30

АДВОКАТИ ВЛАДАНА ЂОКИЋА НЕОВЛАШЋЕНО ПРИСУСТВОВАЛИ ПРЕТРЕСУ РЕКТОРАТА! Нису имали пуномоћје УБ већ Ђокића као физичког лица!

06. 04. 2026. у 20:40

Политика

0 8

УЖАС! Погледајте како су политичари Ђокић, Синани, Грухоњић и остали направили зомбификоване масе! (ВИДЕО)

06. 04. 2026. у 15:29

Политика

0 10

"КО ИДЕ НА ПРОТЕСТ ДОБИО ЈЕ 10, ДРУГИ МАКСИМАЛНО 6" Студенткиња открила шта се дешава на ФПН и каква питања постављају професори

06. 04. 2026. у 13:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације