КУРТИЈЕВ ЛОШ МАНЕВАР ДА ПОЈАЧА СТРАХ МЕЂУ СРБИМА: Анализа "Новости" - Шта је позадина захтева председника тзв. Косова Макрону

УПОЗОРЕЊЕ председника Србије Александра Вучића да би премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, који је јуче отпутовао у "званичну" посету Француској, од првог човека те државе Емануела Макрона могао да затражи подршку за повлачење НАТО из Копнене зоне безбедности на северу КиМ, указује на настојање да се, кроз политичке иницијативе, преиспита и потенцијално измени постојећи безбедносни поредак успостављен међународним споразумима.

Фото: Министарство одбране Републике Србије

Иако српски лидер и наши саговорници процењују да такав захтев нема реалне, а ни правне шансе да буде прихваћен, указују да он није без тежине јер сигнализира намеру Приштине да ослаби улогу међународних снага и створи услове за улазак косовских безбедносних структура на север наше покрајине. Такав сценарио, како оцењују, не би значио само политички притисак на Београд, већ и ризик од нових тензија на терену, доводећи у питање крхку равнотежу која се, упркос честим изазовима, одржава управо захваљујући присуству међународних безбедносних мисија.

Председник Вучић открио је у четвртак увече да ће премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, који је јуче отпутовао у званичну посету Француској, првом човеку те државе Емануелу Макрону изнети два захтева против српског народа:

Фото: Printscreen

- Ми у Куртијевом окружењу имамо наше људе и добили смо његову агенду за разговор са француским председником. Први захтев је да Француска услови Србију да никада не користи оружје против Албанаца, док је други да НАТО напусти Копнену зону безбедности и да Француска то подржи како би тзв. косовске снаге безбедности могле да иду на север КиМ, у КЗБ. Надам се да у НАТО то ником неће пасти на памет. Сигуран сам да мом пријатељу Макрону неће пасти на памет да такав захтев подржи. То би био директан напад на мир, наше становништво и на Србију.

Вучић је замолио све светске званичнике да се не играју са Куртијевим захтевима и да Кфор настави да спроводи своју улогу. Додао је да ће позвати Макрона после тог сусрета. Истиче да је све што се чини, од незвисности Косова и стварање оружаних формација супротно Резолуцији 1244 и да се у међународној заједници нико сем нас не брине што Бриселски споразум није испуњен.

Фото: Новости

- Ми смо задовољни улогом Кфора, имамо добре односе и наставићемо да их негујемо. То је од изузетног значаја за очување мира на Балкану. Обећао сам свим нашим грађанима, посебно мајкама, сестрама и бакама да им нико неће враћати децу у ковчезима и тога ћу се држати.

Генерал у пензији Бранко Крга каже за "Новости" да је Куртијев захтев, да Француска подржи НАТО у напуштању КЗБ, настао на платформи његове идеје о етничком чишћењу тог дела Србије и да је јасно да је то бесправно.

Фото З. Јовановић

- Никакво правно утемељење за то не постоји. Јесте да су Французи у том делу Косова и Метохије, али они су дошли на основу Резолуције 1244 и само тај орган који ју је донео има право да промени њен садржај, а видимо да то уопште није на дневном реду. Мислим да ће председник Макрон бити толико разуман да не прихвати Куртијев захтев - објашњава Крга.

Аналитичар Срђан Барац указује да би, уколико би се Кфор повукао са севера КиМ, Срби били у још већој и дубљој кризи и свакодневном страху од физичких напада са циљем да их Куртијев режим заувек протера са вековног огњишта. Он је оценио да је Вучић послао врло важну дипломатску поруку Куртију, безбедносним структурама на АП КиМ и Макрону да Србија зна шта је на столу, а да је "наш сто са њим много већи и значајнији" и да треба добро политички да процене да сама идеја таквог састанка није пријатељска порука Србији.

- Надам се да НАТО и Макрон неће подржати овај Куртијев захтев, требало би да се процес врати на полазне основе, а то је да код неког безбедносног изазова први одговара Кфор, а не косовске безбедносне снаге, и да се иде у даље растакање основног задатка Кфора да осигура безбедност за све грађане који живе на простору КиМ. Зато је тај простор добио међународни протекторат да би се заштитили сви грађани, а не да би се штитила једна нација, албанска, и интереси те лажне државе - рекао је Барац.

Копнена зона безбедности између централног дела Србије и АП КиМ, дуга 382 и широка пет километара, дефинисана је Војно-техничким споразумом који је потписан 9. јуна 1999. године у Куманову између међународних безбедносних снага, односно НАТО и представника СРЈ. То је била демилитаризована зона, под контролом УН, све док се тадашња југословенска војска није вратила на ту територију 2001. године. Сада КЗБ контролише Војска Србије, осим у једном делу на тромеђи Северне Македоније, КиМ и Централне Србије, где се у бази Козјак стално налазе припадници Жандармерије. Њихови примарни задаци су борба против тероризма и спречавање илегалних миграција.

Током фебруара и марта, догодило се неколико напада Албанаца на припаднике Жандармерије у КЗБ. У неколико наврата, више стотина метака испаљено је у правцу српских полицајаца у близини села Парада и рејону Мадљике који је и раније био поприште сличних провокација, које често прате илегалне сече шуме или покушаја дестабилизације безбедносне ситуације на административној линији.

Препоручујемо

Политика

0 3

СПРЕМАЈУ МУНИЦИЈУ, А СРБЕ ОПТУЖУЈУ ЗА ВОЈНУ ПРЕТЊУ: Куртијев министар најавио отварање фабрике са Турском

25. 03. 2026. у 00:01

Политика

0 11

НЕУСПЕЛА АГРЕСИЈА, ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА И ДАНАС ТРАЈЕ: Командант КФОР-а Жак Огар понавља - Европа је умрла 1999. године

23. 03. 2026. у 13:15

Политика

0 4

СРБЕ БЕЗ ДОКАЗА ТЕРАЈУ У ЗАТВОР Анализа "Новости": Пресуде у Приштини још једном потврдиле терор Куртијевог режима на КиМ

20. 03. 2026. у 07:00

Политика

0 4

КОСТИЋУ ПЕТНАЕСТ, МИЛОВИЋУ СЕДАМ ГОДИНА: Скандалозна пресуда Србима за наводни ратни злочин на КиМ

18. 03. 2026. у 15:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације