Политика

САЗНАЈЕМО: Доловац покушала да неоснованим приговорима без одлуке заобиђе закон, али на потезу је Уставни суд

В.Н.

02. 03. 2026. у 17:06

Тројица кандидата за чланове Високог савета тужилаштва (ВСТ) из реда јавних тужилаца, који су освојили највећи број гласова својих колега и победили на тужилачким изборима, уложили су жалбе Уставном суду, након што ВСТ није у законском року донео одлуку о три изјављена приговора на изборни процес, те је наступила законска последица да се приговори сматрају усвојеним.

САЗНАЈЕМО: Доловац покушала да неоснованим приговорима без одлуке заобиђе закон, али на потезу је Уставни суд

Јавни тужиоци Никола Ускоковић, Борис Павловић и Предраг Миловановић, у жалбама су, како сазнајемо, предложили Уставном суду да њихове жалбе усвоји и да донесе одлуку којом утврђује да су приговори неблаговремени и да их као такве одбаци или пак да утврди да су неосновани у ком случају предлажу да приговоре одбије.

Подсетимо, Изборна комисија ВСТ је утврдила да је на листи кандидата за виша јавна тужилаштва Никола Ускоковић освојио 110 гласова, а Борис Мајлат 106, док је на нивоу основних јавних тужилаштава Борис Павловић добио 133 гласа, Предраг Миловановић 136 гласова, Јована Комненовић 121 глас, а Никола Стојановић 35 гласова.

Поводом ових резултата приговоре су изјавили јавни тужиоци Миодраг Сурла, Душица Јелић и Јелена Сучевић, али ВСТ у законском року од 48 сати није одлучио о њима, с обзиром да није имао довољну већину од осам гласова за доношење одлука ни о одбијању нити о усвајању приговора, услед чега је наступила законска последица да се приговори сматрају усвојеним.

Сва три приговора су била готово идентична у тексту и односила су се на оспоравање легитимитета чланова Изборне комисије, наводно вођење "паралелних спискова од стране посматрача“ за шта су сазнали из медија након спроведених избора, као и на продужену кампању појединих кандидата.

Уставни суд има рок од 72 сата да одлучи о жалбама од момента њиховог подношења.

Према информацијама нашег извора из правосуђа, подносиоци жалби најпре Уставном суду указују да су сва три приговора идентична у тексту и да је очигледно да их је писала једна особа, те истичу бојазан да ли је та особа извршила утицај на све подносиоце приговора тако што им је доставила на потпис готове приговоре које су они проследили ВСТ.

Нарочито им је, како каже наш извор, споран приговор Јелене Сучевић који у образложењу садржи наводе (у вези са гласањем у Крагујевцу), а који наводи се не односе на бирачко место на којем је она гласала (Ниш), због чега је њен приговор сам по себи неоснован.

У жалбама поднетим Уставном суду подносиоци даље указују да тврдње које се наводе у приговорима саме по себи не представљају повреду изборног права.

Према речима нашег саговорника, у жалбама се указује да су неосноване тврдње из сва три приговора да је Изборна комисија била нелегитимна и нелегална, јер како се истиче у жалбама, ВСТ није донео одлуку о разрешењу чланова Изборне комисије, а они су наставили са радом и спровели поновљене изборе.

Поред тога, подносиоци жалби су истовремено указали и да је овај основ за приговор неблаговремен јер су сви подносиоци у моменту отварања бирачког места 25. фебруара у 7:30 часова знали за све тврдње изнете у приговорима у вези са Изборном комисијом, тако да је рок за подношење приговора за ову повреду бирачког права истекао у 7:31 часова 26. фебруара 2026. године, док су приговори поднети после истека законског рока између од 14:09 до 14:43 часова.

Такође у жалбама се подсећа да је председник ВСТ Бранко Стаменковић током седнице Савета, на којој се одлучивало о приговорима спречио члана Савета да постави питање подносиоцу приговора Миодрагу Сурли које се тиче благовремености поднетог приговора.

У вези са тим, подносиоци жалби указују да је ова чињеница од пресудног значаја за доношење законите одлуке, јер се, како подсећају, о основаности приговора не може одлучивати пре утврђивања његове благовремености.

Они сматрају да је председник Савета тако реаговао како би се издејствовала законска претпоставка да се приговори сматрају усвојеним уколико се о њима не одлучи у року од 48 часова – што сада и јесте случај.

Што се тиче тврдњи из приговора у вези са вођењем наводних "паралелних спискова“, подносиоци жалби сматрају да је нејасно у чему се повреда састоји, јер у приговорима нису дати ни разлози, ни чињенице, нити околности које би указивале да је на подносиоце приговора било ко утицао, спречио, приморао, ограничио им слободу гласања или непосредност изборног права.

Према речима нашег саговорника, подносиоци жалби су указали да су подносиоци приговора наводну повреду изборног права приметили након гласања јер су за њу сазнали из медија, док сада „пост фестум“ тврде да им је повређено бирачко право.

Према ставу подносилаца жалби, није могуће - да неко сазна да му је повређено бирачко право након што је то своје право искористио и то тако што је до информација дошао од стране непознате особе која је говорила у некој телевизијској емисији.

У вези треће наводне повреде изборног права на коју се указује у приговорима, подносиоци жалби наводе да је нејасно који су то кандидати представљали своје програме, где, када и на који начин, те и на који начин је повређено изборно право подносилаца приговора.

Истичу да су све тврдње из приговора паушалне тако да уопште није јасно које је тачно изборно право на конкретном бирачком месту повређено и подсећају да се приговор сходно члану 40. Закона о Високом савету тужилаштва може поднети само због повреде права на бирачком месту на којем подносилац приговора гласа.

На крају се у жалбама закључује да ниједан подносилац приговора није доставио ниједан доказ за изнете трвдње, због чега подносиоци жалби сматрају да се на овај начин додатно нарушава јавнотужилачка организација и намерно и тендециозно продубљује криза која постоји, а све са намером да се бојкотовањем и паралисањем рада ВСТ издејствују решења која иду у прилог Врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац.