ТВОРЕВИНА КОЈА ЈЕ НАНЕЛА ТОЛИКО ЗЛА СРПСКОМ НАРОДУ И ДАЉЕ СЕ ВЕЛИЧА: Југославија као метафора или вечита заблуда?

Песма вероватно и нема лошу идеју, нити поруку, али је спорна метафора јер поново отвара многа питањаБлижи се Евровизија, такмичење које сваке године помера многе границе, а већ је познато да уз бирање најбоље песме руку под руку иду и контроверзе и политичке теме.

Фото Приватна архива

Ближи се Евровизија, такмичење које сваке године помера многе границе, а већ је познато да уз бирање најбоље песме руку под руку иду и контроверзе и политичке теме.

На Песми за евровизију где се бира нумера која ће представљати Србију, ове године издвојила се песма Југославија која је готово одмах изазвала опречне реакције и поново покренула старо питање - колика је жал за земљом које нема више од 30 година?

- Југославија је метафора и Југославија је сан. Моја песма говори о љубави, људима, јединству и нади - овако о својој песми говори певачица Зејна која је изводи, а слушајући песму и читајући текст нигде се не помиње земља које више нема у буквалном смислу, већ, како напомиње и она, само кроз метафору.

Љубав, људи, јединство и нада. Фали нам само и чувено "братство" да би се већ познати наратив о Југославији потпуно заокружио.

Ипак, поставља се питање, која је заиста прва асоцијација многима када говоре о Југославији данас?

Неки би на ово питање одговорили једноставно - речју "распад". И да, у љубавном односу често долази до одређеног распада и многе се везе завршавају лоше. Ипак, како то да се углавном и најчешће само у Србији, на Југославију гледа са носталгијом, или се иста користи као метафора за љубав?

"Наду ми дај, Југославија смо ти и ја"?

"Отопи уснама врелим да сване
Наду ми дај. Југославија смо ти и ја" - каже Зејна у песми, а потом наставља:

"Југославија смо ти и ја
Разор и тишина
Светлост и силина
Љубав сам ти донела".

Намеће се питање - како је могуће да је опет тема једна држава које више нема, држава коју су растурили пре свега изнутра, Хрвати и Словенци, држава која је по мишљењима многих била вештачка творевина, силом створена и силом подељена... Од оне прве Југославије, Краљевине, па до ове последње, у крви угушене и распорене.

Можда је Југославија као метафора намерно узета, што због провокације, што због наде да ће наводно нам братски народи који су ушли у земљу са Србима почетком 20. века, изашавши из једне велике европске империје, можда уделити неке више поене, уколико нас "Југославија" буде представљала ове године у Аустрији.

Разор и тишина, светлост и силина, каже аутор ове песме..

Песма вероватно и нема лошу идеју, нити поруку, али је спорна метафора јер поново отвара многа питања али и ране Срба који су распадом Југославије изгубили породице, домове и завичај.

Али о томе, по навици, не сме да се говори у јавном дискурсу а ни у уметничком приказу било каквих догађаја са краја 20. века. Јер Срби су по мишљењу лево-либералних и наводно култивисаних (свезубих) Срба увек и за све криви, Срби су ширили национализам, а изгубили су вековне завичаје и људе, али својом кривицом, а бомбардовање је за њих само казна?

Ипак, не можемо тврдити да песма заговара политичку обнову Југославије, али користи је као метафору за помирење и љубав упркос различитостима.

Хрвати као хероји?

С друге стране, веома је интересантно да Хрватску ове године представља женски бенд Лелек са песмом "Андромеда".

Текст песме говори о Хрватицама католкињама из Босне и Херцеговине које су тетовирале крст на својим телима као знак отпора Османском царству.

Примећује ли се одмах разлика? У Хрватској се у 21. веку говори о отпору према ропству, што је потпуна иронија ако се сетимо да су у ропству били до стварања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, као и да су Хитлера 1941. у Загребу дочекали као, рецимо, Папу!

"Док палиш свијећу питај своју баку

 Зашто је кћери рађала у страху

Зашто су многи одабрали гробље

 Нису наше мајке изнедриле робље

 Многе су сузе протекле кô ријека

 Зашто се пише повијест испочетка?"

Ово су почетни стихови "Адромеде", а веома интересантна чињеница је да је музику потписује Зорица Пајић Зорја, српска певачица која је претходних година била такмичарка на Песми за евровизију.

Изгледа да јој је пошло за руком да победи у суседној нам Републици Хрватској, тако што је дала мелодију за текст који велича хрватски идентитет и ствара лажни наратив о ропству и храбрости?

А можда јој је пружена прилика да ради на песми која велича "храброст" хрватских жена јер је ревносно "пумпала" против своје државе?

Национализам сатанизован, југоносталгичари "елита"

Песма која би потенцијално могла да нас представља на Евровизији поново указује на то да је југоносталгија највише присутна у Србији, међу "елитом" која своје ставове износи себи сличнима по хрватском приморју, која са одушевљењем гледа нови Бјелогрлићев филм који слави брак Србина и Хрватице и који често не преза да за ратове 90-тих година криви управо свој народ.

Србија ће можда и послати "Југославију" на Евровизију ове године. И можда ће она добро и проћи, можда ће покупити поене суседних нам земаља које су једва чекале да се од исте те Југославије одвоје. Можда. А можда ће и име државе која више не постоји откопати старе ране и "цивилизовани" Запад подсетити на све бесрамне лажи које су о Србима пласиране 90тих година.

Једно је сигурно - у Србији део народа који себе сматра елитом и вишом класом  сваки дан пљује на свој народ и државу и и даље носталгично гледа на земљу које нема више од 30 година. У исто време  део земље у којој данас живе насилно се отима, а Србе са друге стране Дрине ти исти југоносталгичари називају погрдним именима.

Јака Југославија - слаба Србија

Југославија је користила свима, само не Србима. После оне прве која је највише плаћена српским жртвама, дошла је и друга, поново се ушло у државу са онима који су Србе покушали да истребе.

И зато се поставља логично питање - због чега је само међу Србима југоносталгија и даље пристутна?

Историјски гледано, Срби су за исту највише изгинули, повлачили се преко Албаније, тукли са моћном империјом, док су се други у истој башкарили и скривали, а касније само прихватили идеју "југословенства", стварајући подлогу за сопствене националне интересе, кујући план који се напослетку и остварио.

Користила је Југославија свима, и Хрватима и Словенцима и муслиманима. Сви су добили, а само су Срби изгубили - животе, територије и вековна огњишта...

А данас се опет позива на нову Југославију, на јединство и љубав са онима који су узели све што су наши преци крвљу освојили и где су вековима живели.

Данас у Србији, усред Новог Сада, један Динко Грухоњић, који се поноси именом усташе Динка Шакића, предаје српској деци и шири своје антисрпске идеје.

Носећи симболе СФРЈ Динко и њему слични гнушају се Српске православне цркве и пропагирају идеје сепаратизма, а на српски народ и српску традицију гледа са гађењем.

"Елита" гура причу о јединству са Хрватима, док се у Хрватској пола милиона људи скупља на Томпсоновом концерту и виче "за дом спремни"!

А српски самопрозвани интелектуалци и "свезуби" су очигледно "за нову Југославију спремни". На све су спремни, само да се српство и национални понос угуше.

Ипак, овакав став не чуди јер је идеја југословенства увек и ишла против идеје српства. Позната је парола - слаба Србија, јака Југославија, а многи се и данас тога држе.

С друге стране, данас је српски национализам и даље табу тема, а људи који воле своју земљу сматрају се примитивним.

Национализам је међу српским глумцима, лево-либералним политичарима, Грујоњићима, Видојковићима, Пајићима и њима сличнима само једна одурна, прљава реч и затуцани термин.

Ипак, ти скоројевићи из урбаних градских општина који без имало покрића себе сматрају бољим од национално освешћених поносних припадника српског народа, они које називамо другосрбијанцима и аутошовинистима, свакодневно доказују колико су необразовани и неинформисани.

Романтизам, национални понос и заједничка држава

Идеја југословенства настаје у 19. веку као одговор на ситуацију у којој су јужни Словени били политички подељени и под влашћу великих империја (Аустроугарска и Османско царство).

Инспирисани романтизмом и покретима за национално ослобођење који су бујали у целој Европи, интелектуалци су почели да размишљају о заједничком идентитету Јужних Словена, заједничком језику и култури и могућем уједињењу.

Ова културна идеја касније се развијала кроз политичке покрете крајем 19. и почетком 20. века, што је на крају довело до стварања заједничке државе 1918. године, иако су се различите групе разликовале у схватању шта југословенство тачно значи.

Говорећи о почетку 20. века мора се поменута ОРЈУНА (Организација југословенских националиста), политичка и паравојна организација основана 1921. године у Краљевини СХС (касније Краљевини Југославији), тачније у Сплиту, у данашњој Хрватској.

Настала је у контексту политичких нестабилности, јачања сепаратистичких и комунистичких покрета и имала је изражено унитаристичко и интегрално југословенско опредељење.

ОРЈУНА је заговарала интегрално југословенство (један народ са три имена – Срби, Хрвати и Словенци), централизовану и снажну државу, борбу против комунизма и сузбијање сепаратизма (посебно хрватског и македонског национализма).

У том смислу, национализам у некој форми био је присутан и у идеји саме Југославије.

Организација је деловала посебно снажно у Далмацији и Сплиту, где је имала значајну подршку у урбаним срединама. Користила је и насилне методе против политичких противника, нарочито комуниста и хрватских аутономиста.

Данас се у Хрватској, нарочито у Далмацији, израз "орјунаш" користи као погрдан назив и на њу се данас гледа у апсолутно негативном контексту.

Поента је да и у идеји југословенства постоји одређени тип национализма, а не пуког братства и јединства кроз чију призму га данашња "елита" посматра.

На крају, да ли је Југославија Србији икада донела нешто добро? Па чак и као метафора...

Препоручујемо

Политика

0 9

НЕЗАПАМЋЕНА ГУЖВА У ЛУЧАНИМА: Прикупљање потписа за СНС листу у току - грађани само пристижу (ВИДЕО)

25. 02. 2026. у 11:36

Политика

0 18

КОМЕМОРАЦИЈА ВЛАДИСЛАВУ ЈОВАНОВИЋУ Вучић: На подијумима светске дипломатије непоколебљиво бранио територијални интегритет Србије (ВИДЕО)

25. 02. 2026. у 10:58

Политика

0 17

ВУЧИЋ СА СОРЕНСЕНОМ О ДИЈАЛОГУ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ: Ове теме су биле на столу

25. 02. 2026. у 10:24

Политика

0 14

"ПОКВАРЕНО И МАНИПУЛАТИВНО" Брнабић: Извештавање блокадерско-тајкунских медија прешло све границе нормалног

25. 02. 2026. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације