ИНТЕРВЈУ Александар Боцан-Харченко за "Новости": Имаћете гас по најбољој цени и после марта

ПРЕГОВОРИ око НИС још нису завршени до краја, али има помака и цео процес иде у правцу који свима одговара, што потврђују и изјаве српских званичника.

Фото Д. Миловановић

Рекао бих да се тренутни резултати разговора у потпуности уклапају у пријатељски однос Русије и Србије. И оно што је најважније, дају могућност за наставак сарадње и на пољу енергетике и у свакој другој сфери.

Овако у интервјуу за "Новости" амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко одговара на питање зашто руска страна није била спремна да прихвати понуду Београда да откупи удео у НИС-у, а која је, према тврдњама наших званичника била знатно виша од оне која се сада помиње у преговорима са мађарским "Молом".

- Када је реч о детаљима преговора, то је питање за оног ко продаје, компанију "Гаспром њефт", као и за купце и акционаре који су непосредно укључени у све фазе разговора. За мене је најважније да смо близу кључног коначног резултата.

* Да ли одлуку ОФАК да продужи лиценцу НИС до 20. фебруара видите као сигнал да би америчка страна могла дати зелено светло за коначан договор о продаји руског удела "Мола", или су компликације и даље врло могуће?

- Око овога сам веома суздржан. Питање НИС је веома компликовано, ту је и ОФАК, и не можемо искључити ниједну претпоставку. Такав је свет у којем живимо. Одлука ОФАК о продужењу лиценце је доста значајна, пре свега због одржавања функционалности НИС и Рафинерије Панчево, јер је то индустријски ресурс важан за енергетску безбедност Србије у ширем смислу. Другим речима, имамо зрачак наде.

Фото Д. Миловановић

* Гасни уговор је продужен Србији до краја марта, шта кочи договор о дугорочнијем аранжману?

- Најважнија је стабилност наших односа и испорука. Око тога је било пуно разговора и интрига у медијима, да Руси нешто желе или не желе, воле или не воле... Али је било врло мало речи о томе шта се заиста дешавало на терену, да су и током јесени и зиме испоруке биле стабилне, и да није било никаквих примедби од стране потрошача у Србији. Када је реч о споразуму о гасу, опет, то је ствар преговарача, али не знам зашто се, када имамо у виду стабилност снабдевања, толико прича о роковима уговора. Разумео бих да постоје неке сумње да је однос компаније "Гаспром" другачији, али деценијама уназад имамо потврде да је реч о најпоузданијем, најозбиљнијем партнеру Србије.

* Значи, снабдевање ће и после марта бити стабилно и по најповољнијој цени?

- Да, као што је било и до сада, око тога нема било какве сумње. То је засновано и на принципијелном договору и разумевању између председника Русије и Србије. Наравно, сада се ситуација много разликује од претходних пута када су потписивани дугорочни уговори, имали смо стабилност енергетског и тржишта гаса, транспорта. Сада је реалност другачија. Ми смо велики пријатељи, али немамо затворене очи и уши. Опредељење Србије је чланство у ЕУ, а ево сада је Брисел одлучио да забрани трговину и снабдевање руским гасом. Наравно, ми желимо дугорочне односе са Србијом у свакој сфери, укљујући енергетику. Али ако дође до помака у вашим европским интеграцијама, па ЕУ од Београда тражи испуњење неких обавеза, а енергетика је једна од кључних сфера на "европском путу", како то они зову, шта ћемо у том случају? Или, ако Бугарска, преко које иде снабдевање гасом, као чланица ЕУ каже - ми све затварамо? Мислим да су овакве одлуке ЕУ на њихову штету, али то је тренутна реалност.

* Колико је Србија уштедела за све ове године на повољнијој цени руског гаса који јој је испоручиван?

- Моја процена је око 300 милиона евра годишње уштеде, можда и више, а сада узмите у обзир укупан период важења уговора. У појединим периодима цена гаса на тржишту била је и до два пута већа од оне по којој је, по уговору, руски гас испоручиван Србији.

Фото Д. Миловановић

* Како одговарате на тврдње да неизвесност око дугорочног снабдевања руским гасом представља потенцијалну полугу политичког притиска Москве на Београд, посебно у контексту захтева да Србија уведе санкције Русији?

- Не користимо било шта, као што је, рецимо, енергетика, за било какав притисак. Србија није пристала да нам уведе санкције и то се поштује и високо цени у Русији. Али, то што се нисте придружили тим мерама пре свега одговара економским интересима Србије.

* Од Србије се често тражи да бира страну, али ни Запад данас није јединствен. Да ли је за Москву довољно да Србија не уведе санкције Русији - или се од ње очекује и да се позиционира у односу на различите струје унутар самог западног политичког блока?

- Желимо да сарађујемо још више и боље, наша очекивања су само у овом контексту. Наш "узор" није ЕУ која одавно тражи да изаберете или њих или Русију.

* Сада и из Вашингтона поручују - боље следите амерички него европски пут...

- Рекао бих да такав однос и понашање, у обичном, људском смислу, не показује снагу и самопоуздање. Ако је човек снажан, верује у себе, он не тражи - буди пријатељ само са мном, избегавај нека друга друштва. Односи између држава су слични томе. Да се вратим на односе Русије и Србије, наша сарадња одвија се и на међународном плану, у бројним организацијама и институцијама, где се међусобно подржавамо.

* Чини се да су Уједињене нације, као кључни форум међународних односа и правила, "на умору" и различите државе нуде своја виђења будућих односа. Како гледате на Трампову иницијативу Одбор за мир?

- Иницијатива се односи на ситуацију на Блиском истоку. Али, разумем да се она посматра и у ширем контексту. Председник Путин је добио лични позив да се прикључи и рекао је да Русија цени и подржава сваки мултилатерални напор и сличне формате сарадње за решавање одређених питања, то је у складу са нашом дипломатском традицијом и праксом. Узгред буди речено, ускоро, 10. фебруара, у Русији се обележава Дан дипломатског радника. Дакле, тренутно се разматра питање учешћа Русије у Одбору за мир, а председник Путин је рекао да већ сада постоји спремност да се за рад ове иницијативе, која пре свега има хуманитарни карактер када је реч о Гази и палестинском питању, пошаље милијарда долара руског новца замрзнутог у Америци.

Фото Д. Миловановић

* А да ли бисте се сложили са онима који мисле да је УН одзвонило?

- Не. Наравно УН, као и свет у целини, свака институција, преживљавају тежак период. Пуно је изазова, ствара се нови међународни поредак, Запад не жели да одустане од доминације коју је имао у претходном периоду, иако је умногоме већ изгубио тај положај, пре свих Европа, чему су у великој мери допринеле и њихове одлуке у вези са Русијом и санкцијама. УН, Повеља ове организације даје основ и могућност за мултиполарну сарадњу још боље него раније. Али, неопходно је да се опет вратимо на потпуно разумевање, а не да једна или неколико држава, које сматрају да су прве, најважније и најдоминантније у свету, наређују и диктирају. УН има резултате, који можда не доносе преокрете одмах, али су важни. Рецимо, у случају Србије, веома важно је да се у Савету безбедности наставља пракса расправе о ситуацији на КиМ и Резолуцији 1244. УН и њихов Савет безбедности има и имаће смисла, за разлику од неких организација које су у јако лошем стању због Запада и жеље да их искористи за своје интересе, попут ОЕБС.

* Да ли би "случај Гренланд", у којем европске земље срчано бране принцип територијалног интегритета и суверенитета које су грубо погазиле у случају Србије, могао да доведе до преиспитивања њиховог става у вези са независношћу КиМ?

- Не знам да ли има било кога ко верује да је ово могуће. Поготово ако се присетимо разговора о статусу Косова, у којима сам и сам учествовао. И тада је у Европи било бројних територијалних питања, има их и данас, али су када је реч о Косову упорно инсистирали да је то уникатан случај. То је, наравно, велика неистина и превара. Они би хтели да се међународни поредак базира на правилима које нико не зна, нису написана нигде и измишљају се од случаја до случаја. Тај дупли стандард видимо и када је у питању Гренланд.

Фото Д. Миловановић

* Када се заврши ова велика прекомпозиција глобалних и европских односа, како Москва види будуће односе са Србијом - као наставак досадашњег партнерства, својеврсни ресет или однос који ће се градити по новим правилима?

- Наша досадашња сарадња је узор продуктивних, паметних, веома пријатељских односа. И нема никаквог разлога да почињемо од нуле. Наравно, међународна ситуација се мења, сада је тешко претпоставити шта нас чека у будућности, али то не значи да треба да седимо скрштених руку. Морамо да радимо на развоју и политичких, али и економских односа, да сарађујемо у хуманитарним аспектима. Наша сарадња треба да још више доприноси стварању мултиполарног света, укључујући могућност сарадње Србије са новим и веома ефикасним институцијама, које имају будућност, као што је БРИКС.

Препоручујемо

Економија

0 4

ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ Сијарто: За један до три дана договор МОЛ-а са "Гаспромњефтом" о НИС-у

15. 01. 2026. у 20:51

Економија

0 8

НЕМАЧКЕ ФИРМЕ ХРЛЕ У СРБИЈУ: "Берлинер цајтунг" у опширној анализи истиче предности наше земље као пословне локације

30. 01. 2026. у 07:36

Свет

0 1

КАКО ЈЕ ПУТИН ШОКИРАО ТРАМПА: Лавров открио непознат детаљ са преговора на Аљасци

29. 01. 2026. у 21:52

Политика

0 33

"МИСЛИТЕ ДА НЕ ЗНАМО ГДЕ СУ ПОЗИЦИЈЕ СЛУЖБИ СА ИСТОКА И ЗАПАДА?" Вучић о односима са светским силама - Мој посао је да штитим Србију!

25. 01. 2026. у 10:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације