"ДЕКОНСТРУКЦИЈА": Дуго путовање од Франсоа Митерана до Сузане Васиљевић
СПЕКТАКУЛАРНИМ програмом са тадашњим највећим француским и страним звездама попут Џонија Халидеја, Сержа Гинзбурга, Миреј Матје, Шарла Азнавура или Орнеле Мути, 20. фебруара 1986. у 20.30 почела је са радом прва бесплатна приватна телевизија у Француској – Сенк.
Фото З. Јовановић
Њен власник и оснивач, италијански медијски магнат Силвио Берлускони на идеју о отварању приватне телевизије у суседној земљи дошао је неколико година раније, подстакнут успехом сличне телевизије Канале 5, али се суочавао са жестоким противљењем тадашњих француских власти предвођених Франсоа Митераном и његовом Социјалистичком партијом.
У противљењу отварању приватне, комерцијалне телевизије предњачио је тадашњи министар културе Жак Ланг, који је Берлусконија оптуживао да жели да у француској оснује "кока-кола" телевизију која би била погубна по француску културу.
Италијан је одговарао да ће његова телевизија пре бити "божоле", али то му није много користило, све до 1985. када су се социјалисти уплашили пораза од десничарског "Окупљања за републику" Жака Ширака на наредним парламентарним изборима, што би значило губитак контроле над јавним телевизијама (није ово "само у Србији" случај).
Суочен са оваквом перспективом, председник Митеран се 16. јануара 1985. године у 20 сати обратио јавности и саопштио да се државни монопол на бесплатне приватне телевизије укида, те најавио отварање два нова канала од којих је један била Берлусконијева телевизија, а друга ТВ6 у власништву неколико француских компанија.
Ипак је боље имати сталну контролу над приватним телевизијама, него остајати без медијског оружја по поразу на изборима, рачунали су социјалисти. То се показало потпуно тачним, јер је десница одмах по победи на изборима у марту 1986. укинула ТВ6, а покушавала исто да учини и са ТВ Сенк, али упркос сталним саботирањем њеног рада, у томе није успела.
Без обзира на то што су Берлусконијеви мотиви за отварање ове телевизије били чисто финансијски, а Митеранови јасно политички, ова прича је шармантна илустрација тога како се у западним демократијама отварају телевизије - преговорима предузетника са властима и њеним представницима.
Да ли данас неко Митерану оспорава његову демократичност и назива га ауторитарним владаром или диктатором који је владао земљом преко круте контроле медија? Или неко, можда, Ширака тако карактерише јер је учинио све у својој моћи да "непријатељске медије" погаси?
Приватне телевизије у Србији постојале су много пре те 2014. године, кључне за отварање и рад две приватне телевизије које су данас у епицентру српске политичко-медијске дебате. Њихово отварање или долазак у Србију омогућени су не само преговорима власти са њиховим власницима него су плод преговора власти са Европском комисијом и промене Закона о медијима.
О овоме сам већ писао, али репетитио ест матер студиорум, што би рекао Милан Ст. Протић - Европска унија извршила је 2014. снажан притисак на српске власти да промене закон који је усвојен, такође, на инсистирање ЕУ и који је забрањивао да дистрибутер медијског садржаја буде и власник медија.
Да не буде да мрзим ове телевизије па им замерам све и свашта, оно што мислим и данас, те 2014. године мислили су и у вазда опозиционом недељнику "Време" и то јасно и недвосмислено писали 17. децембра 2014. у тексту "Балкански ЦНН и његов аршин".
Данас, чак и ако би их ставили на најтеже муке, не би написали да су измене закона које су омогућиле отварање и рад Н1 и Нове С представљале "отварање пута за потенцијално нарушавање медијског плурализма у земљи". "Као резултат тога (измена закона), кабловска телевизијска станица Н1, партнер ЦНН-а на Балкану, од 30. октобра 2014. године је почела с емитовањем програма путем највећег оператера у регији, СББ/Телемацх групе, која је његов власник, а који покрива све земље бивше Југославије", писало је "Време" питајући "зашто су српски законодавци то дозволили".
"У потрази за одговором", пише "Време", "Медиа обсерватори је открио другу, још више узнемирујућу димензију законодавних измена које су омогућиле да Н1 почне с емитовањем програма. Наиме, та димензија указује на то да су људи који раде у Бриселу, у Јединици за односе са Србијом при Генералној дирекцији Европске комисије за проширење, ускладили нацрте закона ове земље са коментарима који су на ту тему добили од великих сила, а који прете да наруше медијски плурализам у земљи".
Да не дужим више о томе, само ћу додати да је "Време" тада указивало на кључну улогу коју је у овом "лобирању", а заправо завртању руке, имао пензионисани амерички генерал и бивши директор ЦИА Дејвид Петреус, тада високи званичник ККР-а - тадашњег власника Јунајтед групе - који је "два пута посетио Београд где се састао са свим битним људима из медија на већем скупу у резиденцији америчког амбасадора у Србији".
Дакле, нисам измислио да је отварање телевизија Н1 и Нове С било плод, најблаже речено, преговора српских власти са страним предузетницима. То ме доводи и до питања које ме је подстакло на ово подсећање: С обзиром на све ово, шта је новинарки Н1 Жаклини Таталовић чудно у томе што је саветница за медије председника Србије (тада премијера) Сузана Васиљевић преговарала о доласку страних приватних медија као што су овај на којем пишем, Њузмакс и Блумберг?
Разумем да Таталовићева о начину на који је отворена телевизија на којој ради не зна много. У то време била је на Фоксу, односно Првој (такође веома дуго у власништву страних капиталиста који су о отварању телевизије морали преговарати са српским властима) и грлила се и фотографисала са Сузаном Васиљевић.
Али ако не зна много, када почне професионално и објективно да прави прилог о оваквој теми, треба да се распита. Ваљда. Или распитивање не спада у њен модус операнди, што би рекао Милан Ст. Протић.
Ако већ није хтела или могла да уложи интелектуални напор да се информише о елементарним чињеницама, могла је барем да боље размисли о избору саговорника о овој теми. Онда, сигурно, не би изабрала само бившег фиксера Би-Би-Сија Слободана Ступара да урби ет орби, што би рекао Милан Ст. Протић, открива топлу воду.
Јер шта је, ако не откривање топле воде, промућурно рећи: "Сигурно да је Вучић иза свега тога. Без Вучићевог знања и његовог одобрења и новца, јер то кошта, не би могло да се уради". У Француској, верујем, нема толико паметних новинара који би рекли: "Сигурно да је Митеран иза свега тога...".
"Све су лажне варијанте оригинала фалсификат оригинала, не знам шта се хоће кад је то лаж која се види из авиона - све те телевизије немају публику", каже Ступар Таталовићевој, која ради за оригинал варијанту Си-Ен-Ена који у Америци због начина извештавања, што се види из авиона, зову и "Клинтон њуз нетворк", "Фејк њуз нетворк" и слично. А о публици да не говоримо.
На крају, и Ступар и Таталовићева су могли да се распитају и о финансирању Телекома, односно његових телевизија. "Све ћемо да платимо ми. И плаћамо и платићемо, знате - лако је играти туђим парама", каже Ступар.
"Ми" смо, претпостављам, грађани Србије који плаћају порез, а "туђе паре" су паре од пореза, ваљда. Претпостављам и да Ступар и Таталовићева нису претплатници омраженог Телекома, па га финансирају на тај начин. Али да су се распитали, а требало је, знали би да Телеком, иако је већински у државном власништву, своје приходе не остварује од пореза, него продајом услуга и својим пословањем не оптерећује државни буџет, него га пуни.
Све је овде тачно као што је била тачна и прича са "ЦН" гасом, који је заправо био "ЦС", само се Таталовићева није распитала, и није прочитала шта пише на чаури коју је славодобитно као крунски доказ донела на своју телевизију. Мали је корак од лажног профила до лажног гаса. Шта би Митеран на то рекао?
(euronews)
"ВИ СТЕ ЧОВЕК У ОЧАЈНОМ ПОЛОЖАЈУ" Орбан упутио бруталну поруку Зеленском: Свако ће добити оно што заслужује
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан упутио је поруку украјинском председнику Владимиру Зеленском на друштвеној мрежи Икс у којој наводи да му се чини да "нећемо моћи да дођемо до разумевања".
22. 01. 2026. у 17:27
ТРАМП САОПШТИО УДАРНУ ВЕСТ О ГРЕНЛАНДУ У ДАВОСУ
ПРЕДСЕДНИК САД Доналд Трамп рекао је да неће користити силу против Гренланда.
21. 01. 2026. у 15:13
КОЛИНДА СКОЧИЛА У ЛЕДЕНО МОРЕ: "Види се да из авиона да је АИ" - многи не верују њеном снимку са Антартика (ВИДЕО)
БИВША председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић скочила је у ледено море на Антартику, а снимак тог скока објавила је на свом налогу на друштвеној мрежи Инстаграм.
22. 01. 2026. у 10:10
Коментари (0)