РЕГИОНАЛНИ АЛГОРИТАМ МРЖЊЕ: Вучић је крив за све!

НА први поглед све то може деловати смешно, готово трагикомично. Отворите портале у региону и стекнете утисак да је Александар Вучић крив за све што се лоше деси у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, па и шире. За политичке блокаде, уличне инциденте, туче, саобраћајне незгоде, лоше временске прилике, спортске поразе, па чак и за одлуке Париза и Брисела. Као да је реч о човеку који управља временом, судбинама влада и политичким календарима од Јадрана до Дунава.

Фото: Танјуг

Прва реакција разумног човека је да помисли да они који такве конструкције пласирају говоре напамет, без памети и без мере. Међутим, кључни проблем је у томе што ово није ни случајно, ни стихијски, нити је производ незнања.

Фабрика лажи, а не медијски хаос

Напротив – реч је о свесно вођеном и систематском политичко-медијском обрасцу. Медијски простор региона плански се затрпава лажима, инсинуацијама и понављајућим наративима у којима је један човек постављен као универзални кривац. Циљ није да се нека лаж докаже, јер се унапред зна да је недоказива, већ да се понови довољно пута, на довољно места, кроз довољно „независних“ гласова, док не постане дио свакодневног шума.

Стратегија је једноставна и брутална: свака насловница, сваки портал, сваки прилог треба да носи исту слику – Вучић као негативни симбол, као узрок, као мрачна сила региона. Када у претраживач укуцате његово име, алгоритам не сме да вам понуди контекст, анализу или чињенице, већ искључиво лавину текстова који производе једну емоцију – одбојност.

Алгоритми као савезници пропаганде

Дигитално доба овој фабрици лажи дало је савршено оруђе. Алгоритми друштвених мрежа и претраживача награђују конфликт, екстрем и негативност. Што је тврдња бесмисленија, то се брже шири. Што је оптужба тежа, то има већи домет.

Истина је спора, захтева контекст и објашњење, а то је луксуз који индустрија спинова себи не дозвољава. Зато се она ни не труди да буде уверљива. Довољно је да буде гласна, агресивна и стално присутна.

Механизам дежурног кривца

У таквом конструкту више није важно шта се стварно десило, ко је заиста одговоран и где леже реални узроци проблема. Важно је само да се Вучићево име аутоматски веже за све што не функционише.

Ако се у Подгорици деси инцидент – он је крив.

Ако у Сарајеву неко има саобраћајни удес – он је крив.

Ако Партизан изгуби утакмицу или промени тренера – он је крив.

Ако Француска одлучи да не затвори преговарачка поглавља Црној Гори – он је, наравно, „наговорио Макрона“.

Ако падне снег у погрешно време или се уруши још једна политичка илузија – кривац је већ спреман.

Лаж као политички алиби

Сви који учествују у том механизму знају да су те тврдње лажне. Управо у томе је њихова суштина. Лаж се не производи зато што се у њу верује, већ зато што се зна да ће загадити јавни простор.

Када се информативни амбијент контаминира до те мере да истина и конструкција постану непрепознатљиве, одговорност престаје да постоји. Тада више нико не мора да објашњава сопствене грешке, неуспехе, корупцију или неспособност – довољно је показати прстом у правцу Београда.

Од политике до демонизације

Ово није политичка борба, нити сукоб идеја. Ово је процес дехуманизације. Није циљ да се Вучић победи аргументима, већ да се од њега направи симбол свега лошег, регионални монструм, фигура на коју се може натоварити свако зло, без потребе да се ишта докаже.

Када се један човек претвори у универзални алиби, сви остали аутоматски постају ослобођени одговорности.

Друштва без огледала

Зато ово одавно није питање Вучића, нити Србије. Ово је питање здравог разума и елементарне медијске хигијене у региону. Друштва која прихвате да им се стварност објашњава кроз мит о једном кривцу осуђена су да стоје у месту, јер никада неће имати снаге да се погледају у сопствено огледало.

А без тог погледа нема ни одговорности, ни реформи, ни истинског напретка.

Када страда разум

Најпогубнији ефекат ове фабрике лажи није то што дио људи поверује у појединачне измишљотине. Много је опасније то што се друштва навикавају на лаж као нормално стање.

Када се изгуби способност разликовања чињенице од конструкције, нестаје и одговорност. Тада нико не одговара ни за шта, јер је кривац увек унапред одређен – и увек исти.

У тој тачки не страда један политичар.

Страда разум.

А друштво без разума постаје идеалан потрошач производа фабрике лажи – без права на поврат.

(Пише: Дражен Живковић, главни и одговорни уредник ТВ ПРВА за Црну Гору и оснивач портала БОРБА)

Препоручујемо

Политика

0 0

Како је кренуло на крају ће блокадери да обележавају годишњицу годишњице

13. 12. 2025. у 18:32

Политика

0 3

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ ВУЧИЋА ИЗ НИША: Инвестиције за будућност и у будућност - инвестиције за нашу децу (ФОТО)

13. 12. 2025. у 18:20

Политика

0 32

ТАЧКАСТИ СОФТВЕР ОГОЛИО БЛОКАДЕРЕ! Окупило се мање од 0,1 одсто грађана Новог Сада (ФОТО)

13. 12. 2025. у 15:46

Политика

0 2

ТОК – НАЈСКУПЉИ НЕУСПЕХ У СРБИЈИ

13. 12. 2025. у 14:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације