ОД „ЛАЖНИХ ЛАУРА“ ДО СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ БЕЗ СТУДЕНАТА: Ретроспректива операције одметнутог тужилаштва против Србије

ТВРДЊА да је са детаљима афере ЕПС која је својевремено пунила ступце новина упозната већина грађана - епилогом, штетом, именима окривљених - није сасвим тачна али на помен овог случаја сви ће се сетити две фигуре - Бојане Савовић и Јасмине Пауновић.

Фото: Принтсцреен

Реч је женама- тужитељкама чији су јавни профил помно градили прозападни медији стварајући од њих симболе наводне борбе против корупције и отпора „коруптивном систему“ – тзв „Српске Лауре“.

ОД МАРГИНАЛНЕ СЛУЖБЕНИЦЕ ДО НАЦИОНАЛНЕ ХЕРОИНЕ

Истрагу, која је од самог почетка рађена аљкаво и уз то недопустиво споро, након њихове смене преузео је уреднички деск Јунајтед групе. Очекивано, одлуку главног јавног тужиоца Ненада Стефановића да промени састав тима на предмету - истражни тим Јунајтет групе оценио је скандалозним нападом на самосталност тужилаштва, прећуткујући чињеницу да јавност у том тренутку није имала увид ни у обим штете, квалитет истраге, нити проблеме који су настали услед непрофесионалне обраде података. Уместо тога, грађани су месецима индоктринирани верзијом у којој су тужитељке биле жртве „злог шефа“, а сваки покушај преиспитивања њиховог рада представљан је као доказ политичког притиска. При свему грубо је занемарена чињеница да се главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду није бавио политиком, и да, за разлику од њих, функцију није стекао захваљујући политичким пропорцијама. Но, то није интригирало истраживачки тим Јунајтед медија који је факте подредио задатку да од „самосталних тужитељки“ које су поред државне плате своје џепове пуниле и кроз грантове и донације страних спонзора, направи будуће политичке хероине.

Борба и страдање лажних Лаура требало је да асоцира на Лауру Ковеши, која је од слогана на протестима постала инструмент за наметање једне слике стварности у којој се нико не усуђује да постави елементарно питање: шта заправо пише у списима предмета, колики је заиста обим штете и да ли је истрага вођена стручно, благовремено и без прикривања кључних трагова? Јер свако ко би ризиковао да постави такво питање, био би проглашен за режимског бота који „учествује у сакривању корупције“.

ШТА (НИ)ЈЕ РЕЧЕНО?

А шта о афери у ЕПС-у јавност никада до краја није чула, или тачније - шта је чула? Све што је јавност имала прилику да чује о овој афери била је политичка прича. Но, реални проблем у предмету није се тицао политичке позадине, како се то месецима представљало, већ низа пропуста направљених од стране тзв Лаура.

FOTO: Arhiva novosti

Првобитну истрагу тужитељка Јасмина Пауновић је одбацила, наводећи да нема елемената, међутим, Апелација је јој је случај вратила, и заједно са Бојаном Савовић, извештачиле су пола милиона евра. Али...

Документи су касније открили да је већ на првим састанцима са полицијом Савовић констатовала да нема елемената за кривично дело, јер, како је навела, одговорна лица у ЕПС-у нису имала намеру да злоупотребе положај, већ су поступала како би избегла штету. Касније, у више наврата, тужитељке су игнорисала нове доказе, па чак ни након добијања нових извештаја полиције, није било конкретних корака.

Али извештај „Лаура“ не само да је био неупотребљив за даљи рад већ је накнадна истрага показала да је штета била много већа. Од првобитних пола милиона долара, накнадна истрага је показала да је штета у ЕПС-у, достигла 7,5 милиона долара.

И једина ствар коју јавност није могла да чује у току агресивне кампање која се водила у сврхе промовисања „Лаура“, била је ново вештачење, и још пет нових оптужених лица.

ОД ЛАУРА ДО ПРОГЛАСА

Протести под паролом „Лауре“ представљени су као борба за независност правосуђа, али су у суштини били први јавни тест једне шире политичко-правосудне структуре која ће тек касније добити име - ПроГлас. Две тужитељке, упркос непобитним чињеницама да су истрагу водиле лоше, постале су носиоци симбола наводног институционалног отпора.

Занимљиво је да су протести почели у тренутку када се ниједна кључна чињеница из предмета није знала - обим штете, разлог за ново вештачење, ток поступка. Уместо тога, јавности је понуђена прича о личној драми тужитељки уз медијско понављање тврдњи да су „склоњене“ јер су наводно биле ближе истини него што би режим био спреман да прихвати.

Тако је протест постао генерална проба нове политичке структуре. У првим редовима појавила су се нека „нова“ лица – Миша Мајић, Бојана Савови, Јасмина Пауновић, Милена Божовић, Радован Лазић....

Важно је разумети да је протест функционисао као симболичка платформа где су се спојиле све струковне невладине организације са истим циљем вршења политичког утицаја на читаву једну грану власти, која иначе не би смела да буде политички или идеолошки обојена.

Путања која води од протеста „лажних Лаура“ до појаве политичке иницијативе ПроГлас доказ је да нема импровизација и случајности.

Деценијама су у тишини невладине организације градиле своју мрежу, чекајући идеалан моменат да се профилишу у јавности. Зелено светло била је промена Устава, када су на највишој позицији имали готово несмењиву кључну фигуру – врховну тужитељку Загорку Доловац. Са једне стране појединци су отворено политички иступили, са друге подршка је дошла из самих институција, откривајући кроз низ трагедија које су задесиле Србију, сав канцер цивилног сектора западних служби.

ПроГлас је јавности представљен као иницијатива „независних интелектуалаца“, али убрзо је постало јасно да ту „независност“ актери дугују пројектима који се финансирају из иностранства, као и кадровима који су већ дуго укључени у правосудни активизам.

ЖРТВА ИЛИ ДЕО СИСТЕМА?

Име Јасмине Пауновић постало је препознатљиво тек након премештаја у случају ЕПС. Ова тужитељка, за коју колеге одговорно тврде да је више радног времена проводила ван дужности, постала је симбол институционалног отпора.

Симптоматично је да се један од најупечатљивијих јавних наступа Пауновићеве забележен након завршетка њене службене каријере. Уместо повлачења из јавности, она се временом кроз политичку иницијативу Проглас сврстала међу најпрепознатљивија лица блокада, а недавно се и у подкасту „Сведок времена“ наметнула као логичан кандидат за „студентску листу“ која, како се испоставља, осим назива, нема никакве везе са студентима, али има са структурама ПроГласа.

Прихватање позива од стране Пауновићеве, уз образложење да је то „обавеза свих слободномислећих људи“ , не делује само као лични политички импулс, већ као део стратешког плана у којем је њој намењена улога „моралног сведока“.

Оно што се у медијским представама о Јасмини Пауновић упорно изоставља јесте и њен породични статус. Жена која је радни век провела као део система, о којем данас огорчено говори, супруга је човека који и даље ради у Министарству здравља, и мајка запосленог у Министарству одбране.

То не само да нису безначајни детаљи, већ информација која, унутар правосудног система, природно отвара питања о потенцијалним конфликтима интереса, утицајима, каналима комуникације унутар саме институције.

У правосуђу, где се инсистира на професионалној дистанци и непристрасности, чињеница да је супруг тужитељке у једном ресору а син у другом, обојица у директним везама са системом у којем је она донедавно радила, морало би да буде предмет пажње и проучавања.

Како је могуће да медији који подижу прашину око наводног притиска на тужитељку упорно прећуткују те чињенице?

У сваком другом случају, такве информације биле би релевантне за процену независности, али када је реч о Пауновићевој, све је гурнуто под тепих јер се не уклапа у наратив о жртви.

Још је интересантније да се о тим релацијама није говорило ни у тренутку њеног уласка у политичку сферу. Када тужитељка, којој јавна функција Уставом брани да се бави политиком, одједном постане политички активиста, свака њена веза са државним структурама добија нову тежину, јер није више реч о службенику, већ о двоструком играчу на политичком терену. Или у случају Пауновић, чак и троструком ...

ЏЕНИНГС, ХИЛ, ЖЕНЕ У ЦРНОМ

Када се прати политички и активистички успон групе око ПроГласа, немогуће је не уочити њихово континуирану везу са представницима страних мисија у Србији. Тај слој приче никада није био довољно објашњен, иако управо он показује да покрет који се представља као „грађански“ стоји у врло чврстој спрези са одређеним међународним структурама.

Први отклон народа од тзв „Лаура“, био је оног момента када су се Бојана Савовић и Јасмина Пауновић фотографисале са тадашњим америчким амбасадором САД у Србији, Кристофером Хилом. Други се десио након што је Бојана Савовић добила награду од НВО „Жене у црном“, те је широј јавности постало јасно да тужитељке нису тек неке обичне фигуре из институција, већ део сектора који се годинама финансира са Запада.

Много тога на видело изнеле су уставне промене. Извесни Дејвид Риз Џенингс, изасланик америчког тужилаштва, први пут у јавности се појављује 2020. године.

Џенингс је годинама имао статус „гостујућег тужиоца“ са низом активности у којима се појављује у истом кругу људи и истим невладиним организацијама које постају кључни фактор у протестима и блокадама, али пре свега фактор којим се подривају инстутуције изнутра.

Џенингс је годинама одржавао комуникацију са више актера који данас стоје у средишту ПроГласа, а ниједном није објашњено која је природа те комуникације, зашто је била толико интензивна, нити у оквиру ког мандата је деловао. Посебно је индикативна комуникација са Јасмином Пауновић, која није поседовала стручно знање, резултате у каријери, нити икакве квалитете који би је препоручили као особу која је део стручне интелектуалне елите. Из садашње перспективе када се погледају резултати рада Јасмине Пауновић, детаљи истраге у афери ЕПС, и начин на који је о њој грађен наратив, јасно је да је на делу била специјална пропагандна операција, иза које је великим делом стајао управо и специјални амерички тужилац који је годинама зид своје канцеларије делио са врховном јавном тужтељком Загорком Доловац.

Фото Ж. Кнежевић

До данас, ниједан документ, ниједно званично саопштење, ниједна институционална потврда није разјаснила шта тачно Џенингс ради у Републичком тужилаштву, нити ко је тачно одобрио његово именовање. Након одласка Кристофера Хила са функције америчког амбасадора, плочица са именом Џенингса је склоњена, скоро као да никада није ни био ту.

Али био је... И не само што је био, него је своју позицију гостујућег тужиоца на Балкану и задржао. Недавно је Џенингс држао обуку на једном подгоричком факултету, стављајући до знања да демократска дубока држава неће тек тако отићи са ових простора. А можда ни из живота неких жена из тужилачког система.

ЛИСТА СТУДЕНТСКА - СТУДЕНАТА НИГДЕ

Вратимо се на главне јунаке приче и њихову везу са протестима. Стара истрошена опозиција нити има енергије нити ужива поверење народа, па се идеја о „студентској листи“ појавила као један од најагресивније промовисаних модела нове политичке агенде. Већ на први поглед било је јасно да у њој нема ни студената, ни аутентичне младе снаге, већ само конструкција која жели да се представи као покрет младих док у позадини стоји давно оформљена мрежа. Уместо првобитног студентског бунта, јавност је након годину дана добила огољени политички пројекат са кадровима из истих кругова који се годинама ротирају између НВО сектора, правосудних функција, медија и протестних организација.

У јавности још увек нема конкретних имена ове листе, али оно што се зна и што су студенти из невладиног сектора потврдили јесте да на њој неће бити студената. Неки политички дилетанти чак наводе да није ни битно ко ће бити на листи, битна је идеја. Иако нема ни идеје.

Ипак, поједина имена која се провлаче у јавности далеко су од добре идеје. Пензионер, активисти НВО сектора, медијски експоненти и људи који су већ годинама умрежени у политичко-правосудним структурама, и сви они повезани баш са ПроГласом...

У такву конструкцију уклопила се и Јасмина Пауновић, која је без оклевања прихватила улогу „кандидата“ на листи без студената. Човеку који жели да верује у аутентичност покрета то може звучати необично, али у контексту ПроГласа, то је савршено логично. Наиме, потребно је лице које носи симболичку тежину, а каријера у пензији и митолошка позадина о ЕПС-у савршен су материјал, посебно у Србији где се на дневном нивоу дешавају историјски догађаји којих се већ после седам дана нико не сећа. Остаје само утисак који стварају медији, па ко остави бољи, тај и побеђује.

ПРАТИ ИНСТРУКЦИЈЕ

Конструкција о студентском бунту почела је да пуца оног тренутка када је ухапшен Лука Стевановић, студент Економског факултета у Крагујевцу, који се добровољно предао Вишем суду у Београду, бранећи се од оптужби за насилну промену уставног уређења.

Према подацима који су се појавили у истрази, Стевановић није био један од обичних студената, већ оперативна веза између студентских група и структуре коју предводи Миша Мајић.

Стевановић је био у директној комуникацији са Мајићем, где је на дневном нивоу добијао инструкције: где, када и како организовати блокаде, како мењати руте, транспаренте, слогане и комуникацију на друштвеним мрежама, како се изражавати у медијима, шта помињати и кога истицати у први план.

Такви подаци озбиљно су нарушили тезу о спонтаности студентске енергије, јер су све активности које су се дешавале на терену биле повезане са инструкцијама које су долазиле „одозго“, а које су се кретале кроз канале попут апликације Сигнал и Телеграм.

Медији попут Н1 и Нова С протесте су преносили са ентузијазмом који је превазилазио улогу извештача. Према тврдњама истражних органа, они су били део исте структуре. То се није видело само кроз пристрасно извештавање, већ и кроз спремност да се новинарима понуди место на листи. На пример, део комуникације Мајића и студента Стевановића ишао је и преко Жаклине Таталовић, која се није либила да каже да „жели да буде на студентској листи“, али да мора да пита власника фирме, а не уредника.

МАСКЕ СУ ПАЛЕ

Студентске групе нису настале стихијски. Као што је у правосуђу грађена мрежа, исто тако се радило и на факултетима. Према налазима истраге, групе су формиране кроз мрежу која укључује менторске односе, НВО радионице, студентске програме и све то кроз утицаје бројних професора, који су сви до једног повезани управо са "ПроГласом".

Од првог медијског спина о „Лаурама“ до данашње „студентске листе без студената“, једна ствар не може да се превиди. Догађаји који су претходне три године уздрмали Србију, од показне вежбе „лажних Лаура“, преко употребе Рибникара и Дубоне и Надстрешнице, нису били случајни. Били су покушаји истих људи и цивилног сектора западних служби да емотивним манипулацијама и трагедијама врате Србију у пети октобар, у стање западне колоније и свтрставања је у ред анационалних безличних полигона.

Образац где се понављају исти људи, исте структуре, и исти спољни утицај који под различитим маскама покушавају да себе представе као „независну елиту“, а у ствари годинама раде на подривању институција изнутра, нешто је што не може да се сакрије иза назива, нити може да искористи нову енергију на дугорочном плану.

Студенти јесу послужили као маска, док су прави актери били пензионери, НВО активисти, медијски експоненти и људи дубоко укотвљени у исту мрежу која већ деценијама живи од страних грантова и политичког активизма под плаштом „борбе за демократију“.

Зато сведочанства о „Лаурама“, ПроГласу, Џенингсу, Хилу, НВО сектору и „студентском бунту“ нису засебне приче већ део једне операције која је пролазила кроз више фаза. У свакој од тих фаза кључна мета су институције државе, а кључни задатак манипулација јавним мњењем, уз помоћ медија који су одавно престали да глуме неутралност.

(Ало)

Препоручујемо

Политика

0 1

У ПРЕДСЕДНИШТВУ У 11:15 САТИ Председник Вучић са тимовима задуженим за енергетску стабилност и безбедност земље

08. 12. 2025. у 07:22

Политика

0 5

ХИТ ТВИТ О НОВОМ ЗАКОНУ "СВОЈ НА СВОМЕ" И БЛОКАДЕРСКОМ ПРОЦЕСУ: Пресуда Андријани Нешић је скандалозна

07. 12. 2025. у 21:04 >> 23:08

Политика

0 2

АНДРИЈАНА НЕШИЋ УПОЗОРАВА: Шта може да очекује неко ко се нађе у блокадерском процесу?

07. 12. 2025. у 22:19

Политика

0 6

АНДРИЈАНА НЕШИЋ ОТКРИЛА ШТА СЕ ДОГАЂАЛО НА СКАНДАЛОЗНОМ СУЂЕЊУ: Судија нам је рекла да је неће изузети и да подржава блокадере (ВИДЕО)

07. 12. 2025. у 22:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације