СКУПШТИНА СРБИЈЕ ДОНЕЛА ОДЛУКУ: Усвојел лекс специјалис о згради Генералштаба

ПОСЛАНИЦИ Скупштине Србије усвојили су данас лекс специјалис о згради Генералштаба који подразумева реализацију пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између Улица кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске.

Фото: Н. Скендерија

Од 171 присутних посланика, "за" је гласало 130, "против" је било 40, уздржаних посланика њие било, а није гласао један.

Како је наведено у образложењу тог Закона, реватилизација тог простора представља општи интерес од значаја за свеукупни привредни развој Србије.

Усвојени Закон подразумева да сви поступци који се спроводе у складу са одредбама, сви државни органи и органи јединица локалне самоуправе, привредна друштва, као и други органи и институције који врше јавна овлашћења, дужни су да без одлагања издају акте из своје надлежности.

Такође, имајући у виду одредбе Устава Србије, закон предвиђа да реализација пројекта буде уређена на делимично другачији начин од општих прописа, а без нарушавања основних принципа прописаних другим законима и законитости.

Објекат Генералштаба саграђен је од 1956. до 1965. године и коришћен  је као админстративна зграда за војне руководиоце, а током НАТО агресије 1999. године зграда је била гађана у два наврата и у великој мери је оштећена.

Влада Србије је 2005. године донела одлуку о утврђивању зграде Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду за споменик културе и чини га комплекс зграда Генералштаба Војске Србије и Министарства одбране, а просторно комплекс чине две целине и то зграда "А" и зграда "Б".

Током 2010. године изведени су радови на рушењу дела зграде ''А'' - анекса на објекту 2Д у Немањиној 15, а током 2014. урађена је Студија оцене стања контрукције оштећених зграда ''А'' и ''Б''.

Током 2015. и 2016 године изграђена је техничка документација и изведени су радови на санацији - рушењу зграде ''А'', односно на рушењу нестабилних делова објекта, као и делимична санација конзолног дела објекта према Немањиној улици.

Приликом извођења ових радова срушено је око 2.900 метара квадратних а такође су избетонирани недостајући армирано-бетонски конструктивни елементи који утичу на стабилност дела објекта и уграђена су челична укрућења конзолног еркера изнад Немањине улице.

Након завршетка радова урађен је преглед објекта који је указивао на то да су након уклањања зарушених делова и ''огољавања'' конструкције уочене прслине и пукотине, због чега је за будућу намену потребно обавити обимну санацију и конструктивних елемента, као и да се све таванице које су у велкој мери оштећене, замене новим.

Сагласно стручним мишљењима која су прибављена, указано је да постоји опасност од даље деградације објекта, уколико инвеститор не ограничи рок за привођење објекта намени, наводи се у образложењу закона. 

Додаје се да је такође било целисходно да се до тренутка реконструкције уради конзервација објекта, као и да се геодетска контрола обавља на сваких шест месеци. 

Након радова из 2015. и 2016. године није било додатних радова на објектима, што, како се истиче, указује на непоходност да се што пре приступи убрзаним активностима које ће у потпуности решити питање објеката који је 1999. године током НАТО агресије у великој мери оштећен услед
бомбардовања, као и да се у оквиру пројекта подигне одговарајући меморијал, односно спомен обележје, које би обезбедило очување културног наслеђа.

Полазећи од свега наведеног, произилази да реализација овог пројекта представља општи интерес од значаја за свеукупни привредни развој Републике Србије, наводи се у образложењу.

Закон ступа на снагу у року краћем од осам дана од његовог објављивања у Службеном гласнику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације