ШОЛАКОВИ МЕДИЈИ ГА БРАНЕ, А ОН ЋУТИ О ОРГАНИЗОВАНОЈ ПЉАЧКИ ПРИВРЕДНОГ СУДА: Како је Ненадић покрио аферу из Блаца!

Све скандале Младена Ненадића је немогуће опрати. Не зато што га неко без разлога оптужује, већ зато што иза њега стоје чињенице које се не могу избрисати, заташкати, релативизовати, ни прећутати. Упркос покушајима прозападних политичких струја и страних медија да докажу како је он некакав усамљени тужилац који се бори против система, Ненадић није жртва политичких обрачуна, већ је човек који је систем годинама користио да би штитио појединце, заташкавао афере, гасио поступке и избегавао одговорност. И то не у теорији, већ кроз конкретне примере које су изнели и документовали надлежни органи, народни посланици, правници и инсајдери из самог правосуђа.

Младен Ненадић / Фото Танјуг

Тужилаштво за организовани криминал, на чијем се челу налази, годинама личи на филтер за блокирање него на механизам закона. Предмети који заврше у његовом тужилаштву,  не иду тамо да би се решили, већ да би се угасили. Најдрастичнији пример тога је случај пада надстрешнице у Новом Саду. Несрећа која је донела 16 људских жртава, добила је епилог који није случајан, него осмишљен и политички мотивисан.

Остатке конструкције уклонило је комунално предузеће по налогу тужилаштва за мање од 24 сата, део документације је изузет, а нити један од кључних актера није саслушан. Уместо тога, у јавност доспева фотографија на којој се Младен Ненадић види у друштву са Милутином Милошевићем и Небојшом Бојовићем, људима директно повезаним са овом трагедијом. Уместо адекватне реакције и одговора како се тужилац који води предмет нашао у друштву особа које су кључне у низу одговорности, уследио је серијал чланака о "прогњеном тужиоцу".

Народни посланик Угљеша Мрдић, председник Одбора за правосуђе, јавно је изнео податке и документе који указују на директну повезаност специјалног тужиоца са прикривањем не само овог случаја, већ и других који носе тежину организованог криминала и злоупотребе државних ресурса. Један од тих примера је и случај вишемилионске пресуде Привредног суда у Нишу, где је каменоресцу из Блаца, на основу сумњиве документације и фиктивног уговора са албанском фирмом „Terrastone“, додељено преко 100 милиона динара, а његовим адвокатима- Александру Ђорђевићу и Немањи Васиљевићу, који су такође блиски пријатељи овог тужиоца,  додатних 20 милиона. Није позван ниједан сведок, није испитан основ навода, а правобранилаштво је уложило жалбу коју је потписала приправница, након чега је Врховни суд одбацује. Предмет потом преузима, Младен Ненадић, односи списе из Правобранилаштва и од тада, како Мрдић каже, „се о томе више не говори“.

Исту праксу Ненадић понавља и у другим случајевима, па тако епилог афере "ЕПС", убиство адвоката Мише Огњеновића и низ других су дословно нестали у његовим фиокама, или се процеси покрећу на миг запада  онда када треба политички утицати на јавност.

Измишљена афера о "кинеским шпијунима" један је од најјаснијих примера како се злоупотребљавају институције и медији у служби манипулације. Двојица страних држављана, ухапшена по америчкој потерници, пуштена су у кућни притвор одлуком суда. У документима из Сједињених Америчких Држава нигде се не наводи кривично дело шпијунаже. Ипак, афера је осмишљена у оквиру тужилаштва, од стране Јасмине Чолак, портпаролке Младена Ненадића, која је уједно и блиска пријатељица Вука Цвијића, уредника у недељнику Нова С и Радар. Цвијић, који се годинама бави тужилачким и безбедносним темама, познат је по блискости са обавештајним крилом НВО сектора.

Након што је Чолак припремила терен, аферу је медијски подгрејало Врховно тужилаштво, које иначе ћути о свему, али се овог пута огласило да би афера добила озбиљност и институционалну тежину. Мета напада није био суд, који је донео одлуку, већ Више јавно тужилаштво у Београду, које у поступку није имало никакаву одговорност, нити одлучује да ли ће неко добити кућни притвор или не. Цео случај је искоришћен као повод да се удари на институцију коју не контролишу, док се одговорност стварних актера прикрива.

И уместо да медији поставе питања, ко је, када и зашто прикрио Милошевића, Бојовића или Александра Ђорђевића, зашто је судска одлука злоупотребљена за политички напад на невезано тужилаштво, наравно ћуте. Нападају се тужилаштва која нису део њиховог паралелног одметнутог система и  институције које не пристају на притиске Брисела. И све то под плаштом некакве борбе за независност, док се у ствари брани и покушава да опере  један човек који већ годинама злоупотребљава функцију.

Да је избор Младена Ненадића био стратешки план његовог земљака из Чачка, бившег директора БИА, Александра Ђорђевића, сведочи и организована пљачка привредног суда коју спроводи управо канцеларија Ђорђевића а коју свесно прикрива тужилац за организовани криминал, али и изјава председника Народне странке, адвоката Владимира Гајића. Он је оценио да је Ненадић постављен као полицајац из Чачка, без икакве каријере која би га препоручила за тако важан посао, те да Тужилаштво за организовани криминал мора да води неко са озбиљном тужилачком каријером, неко ко је као тужилац од 50 случајева добио свих 50, а не тужиоци који од десет случајева не могу да добију два. По његовим речима, негативна селекција је довела до тога да ово тужилаштво изгуби готово све велике случајеве, од Станка Суботића, преко Мишковића, Бубала, до такозване „ђубретарске мафије“, „азотаре“ и других.

„Људи су држани у притвору по годину и по, две, суђења су трајала и по 10 година, људима су уништени животи. На крају су тражили одштету за неосновани притвор. Све се то догађа јер тужилаштво ради кампањски“, закључио је Гајић и додао да све указује да ће Тужилаштво за организовани криминал изгубити и предмет везан за корупцију на железници.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације