ЦРНОГОРСКИ МЕДИЈИ ПИШУ: Како Н1 и Нова стварају атмосферу да убиство Александра Вучића претворе у друштвено оправдан чин

ДИСКРИМИНАЦИЈА у режији мејнстрим медија лево-либералне оријентације није почела јуче.

Фото: Инстаграм/buducnostsrbijeav

Она траје годинама, плански осмишљена, систематски спровођена, софистицирано запакована – и, што је најопасније, одомаћена. Публика се на њу навикла, политичке елите су је прихватиле као „нормалну појаву“, а новинарски цех је, уз ретке изузетке, прећутао или чак подржао.

Медијски рат против Александра Вучића одавно је прешао границу политичке критике. Уместо аргументоване расправе о потезима власти, јавност је годинама изложена систематској демонизацији која има само један циљ – да противника прикаже као „нечовјека“, као претњу коју треба уклонити. То је механизам дехуманизације, а његов крајњи резултат увек је исти: припрема јавности да физичко насиље, па и убиство, не буде доживљено као трагедија, већ као природан и оправдан чин.

Најбољи пример тог процеса представљају телевизије Н1 и Нова, које заједно са савезницима из одређених црногорских таблоида, већ дуже вријеме граде језички и наративни оквир у којем се само њима лојални називају „грађанима“, „активистима“, „борцима“. Они други – они који подржавају Александра Вучића – аутоматски се третирају као грађани другог реда. Тиме се прави јасна подела: „наши“ имају људска и политичка права, док су „њихови“ нелегитимни, неподобни и у крајњој линији – непожељни.

Од политике до породице, прелазак људске границе

Суштина ове праксе није у политичкој критици, већ у потпуном обезвређивању човека.

Кампања против Вучића одавно је престала да буде обрачун с његовим политичким потезима. Она је постала систематска дехуманизација. Он више није посматран као политички лидер с којим се не слажеш, него као фигура којој се пориче достојанство, људскост и основно право да буде отац, брат или син.

Годинама се кроз те медије пласирају наративи у којима Вучић није државник већ карикатура; није му отац-отац, вређа му се мајка, син… Њему се оспорава право на породицу; он није човек већ мета. Његова деца се извлаче у јавност, таргетирају и развлаче, као да је легитимно рушити политичара преко приватног живота његове породице.

То није политичка критика. То је покушај да се противник потпуно дехуманизује – да га се представи као биће које не заслужује елементарни респект, па ни основна права.

Реторика која припрема терен за насиље

Када се политички противник константно приказује као нечовек, као монструм, као пријетња, логична последица јесте стварање атмосфере у којој је свака акција против њега – па и насилна – унапријед оправдана. То је оно што је најопасније.

Реторика Н1, Нове и њима блиских гласила заправо ствара терен на којем се насиље не посматра као трагедија, већ као „патриотски чин“. Тиме се публика припрема да у тренутку када се нешто догоди не реагује шоком и осудом, већ одобравањем и ћутањем.

Сличне појаве виђене су широм света, а последњи трагични догађај у Сједињеним Државама јасно показује до чега води пропаганда која систематски дехуманизује политичке противнике. Када се човек годинама приказује као непријатељ народа, као неко ко није вриједан живота, насиље постаје „оправдана реакција“.

Двоструки аршини: наши су „угледни грађани“, ваши су „ћаци“

Један од најопаснијих механизама дехуманизације јесте селективно етикетирање. Када њихови симпатизери пале, ломе, блокирају улице и разбијају имовину – медији их представљају као „угледне грађане“, „активисте“ и „борце“. Када мирно шетају они који подржавају Вучића, онда су они одмах „ћаци“, хулигани, примитивци, неуки…

То је двоструки аршин који руши саму суштину новинарства. Ако једни имају право да пале просторије политичких противника, а притом се називају „мирним грађанима“ који „само изражавају револт“, а други бивају сатанизовани због мирне шетње, онда то више није извјештавање – то је чиста пропаганда.

Овакав дискурс није безазлен. Он грађане дијели на људе и нељуде, на подобне и неподобне, на „наше“ који имају право на насиље и „њихове“ који немају право ни на ријеч. Управо кроз ту језичку манипулацију гради се амбијент у којем се оправдава сваки потез једних, док се противници аутоматски претварају у непријатеље и мете.

Политичка нетрпељивост као модус операнди

Радикална левица и њени медијски савезници деценијама користе исти рецепт: политичког противника не критикујеш, већ га уништаваш. Реторика је најцрња, оптужбе без граница, а циљ увијек исти – створити хаос, политичку нетрпељивост и на крају оправдати елиминацију противника.

То није више борба за идеје, то је борба за потпуну делегитимацију личности. Ако противника сведеш на карикатуру, на нешто што није човек, онда се губи свака обавеза да га уопште слушаш, а камоли да му одговориш аргументом. Тада се ствара атмосфера линча, а линч никада не остаје само у речима.

Одговорност медија

Медији који годинама промовишу мржњу и таргетирају Вучића као „нечовека“ сносе огромну одговорност за отровну атмосферу која се прелива са екрана на улице. Они ће се бранити слободом говора и „политичком критиком“, али овде није ријеч о слободи говора. Овђе је ријеч о пропаганди која води директно ка насиљу.

Критика Вучићеве политике је легитимна. Демократска расправа о његовим потезима је нужна. Али стварање наратива да противник није човјек – то је пропаганда најнижег реда, то је подстицање мржње и то је стварање услова да се насиље представи као природна реакција.

Дехуманизација није нова техника, али је опасна као никада раније. Н1, Нова и њима блиски медији годинама граде атмосферу у којој се Александар Вучић не посматра као политички лидер, већ као непријатељ, као мета. Тиме се не руши само он, него и сама могућност демократског дијалога у друштву.

Јер, када се противник престане посматрати као човек, тада престаје и демократија. Остаје само линч – вербални, а потом и физички. А за то одговорност не може да се пребаци на неког другог. Она остаје на онима који такву реторику шире, нормализују и представљају као „слободу“.

(borba.me)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације