КАНДИЋКА ПРОГЛАШАВА ВУЛЕВИЋА ЗА ПОШТЕНОГ И ЧАСНОГ!? Сад је јасно да је криминалац

КАДА вас брани Наташа Кандић, позната антисрпкиња, онда је јасно – стали сте на страну издаје и против сопственог народа.

Фото: В. Данилов

Након што је Спасоје Вулевић затражио пензионисање, а тајкунски медији од тога направили нову кампању иживљавања над државом и њеним институцијама. Али, међу њима се огласила и ноторна Наташа Кандић – осведочена антисрпкиња која је деценијама градила каријеру на клеветању сопственог народа. Она је на мрежи X објавила:

„Спасоје Вулевић ратни командир вода САЈ-а, на суђењу сведочио да је редовна полиција 28.03.1999. у Подујеву имала задатак да затечено албанско становништво ‘изведе’ из кућа на пут према магистрали. На моје питање је ли то било протеривање, његов одговор је био ‘да, да’. Истинито, поштено и часно.“

За Кандићку и све антисрбе, блокадере и плаћенике који данас покушавају да обојеном револуцијом униште Србију, Вулевићев одговор – да је протеривање становништва било „часно и поштено“ – представља врхунац истине и „јунаштва“.

Оно што је сада потпуно огољено јесте чињеница да свако кога Кандићка  брани – постаје њен саборац у издаји. Ако Кандићка Вулевића проглашава „часним и поштеним“, онда је јасно да је и он стао на исту страну. Свако ко ради против своје државе није ништа друго него издајник. 

То само показује колико су сви они, на челу са Наташом Кандић, потпуно изгубили додир са реалношћу. Нормалан човек не може злочин да назове поштењем, нити протеривање цивила да претвори у чин „части“. Али у њиховом искривљеном свету, све што је против Србије проглашава се истином и моралом.

Осведочени крининалац очигледно ужива заштиту овековечене антисрпкиње.

Ко је заиста Спасоје Вулевић?

Данас, док тајкунски медији покушавају да га представе као „часног командира“ и „хероја“, треба подсетити да иза Спасоја Вулевића стоји читав низ афера и крвавих догађаја:

Везе са Земунским кланом – Вулевић је годинама одржавао контакте са мафијом, учествовао у отмицама и делио крвави новац са криминалцима. Према сведочењима, управо он је у Мељаку након хапшења и мучења Спасојевића и Луковића дошао до сакривених милиона, а потом их хладнокрвно ликвидирао метком у потиљак.

Убиство Ранка Панића – 29. јула 2008. године, на митингу подршке Радовану Караџићу, под његовом командом брутално су пребијени симпатизери Српске радикалне странке. Од последица тог пребијања преминуо је родољуб Ранко Панић.

Приватизација САЈ-а – елитну јединицу претворио је у сопствену прћију. Оснивањем клуба практичног пуцања „Делта“ и злоупотребом стрелишта САЈ-а, мафијаши и припадници Земунског клана имали су обуку из практичног стрељаштва под менторством самог команданта.

Фондација за погинуле припаднике САЈ-а – средства намењена породицама хероја претворена су у приватну касу за махинације и богаћење.

Наслеђе „прве прљаве значке“

Чак и Наташа Кандић, особа која је деценијама нападала српски народ и државу, није могла да заташка оно што је Вулевић сам признао – да је протеривање у Подујеву било организовано и свесно. То је истина која се не може избрисати.

За разлику од часних и поштених припадника САЈ-а, Спасоје Вулевић остаће упамћен као симбол злоупотребе униформе и полицијске значке – „прљава значка“ српске полиције, батина режима и саучесник мафије. Његова оставштина нису херојска дела, већ крвави трагови у Подујеву, Мељаку, Београду и широм Србије.

(24седам)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације