ФАЛС ФЛЕГ У РЕЖИЈИ ПРОЗАПАДНЕ ОПОЗИЦИЈЕ! „Гаража“ као почетак краја обрачуна са полицијом и тужилаштвом!

СРБИЈА се не налази само на удару насилних акција протестаната које обухватају више различитих фронтова, већ пре свега опасне медијске кампање, која је, под плаштом бриге за људска права, заправо усмерена на системско урушавање угледа и ауторитета последње две институције које стоје на бранику државе - тужилаштва и полиције.

Фото: Принтсцреен

Случај "Гаража", који је пробудио и оне успаване, на површини делује као тужно сведочење једне младе жене, али кад се мало више загребе и погледа шира слика, види се да је реч о пажљиво темпираној, организованој акцији опозиционих политичких структура, прозападних НВО, медија и странака које користе медијски емпатију нашег народа као оружје против полиције и правосуђа. Циљ није истина, циљ је рушење поверења у институције које представљају последњу линију одбране државе, кроз још једну фалс флег операцију.

У средишту скандала налази се извесна Николина Синђелић, наводно једна обична студенткиња, која се 15. августа појављује на телевизији Нова С, медију добро врло познатом по нетрпељивом односу према свему што симболизује српску државу. У свом гостовању Николина јавно износи тешке оптужбе против Јединице за заштиту објеката, тврдећи да је претходне вечери у гаражи Владе Србије претрпела злостављање, понижавање, па чак и претње силовањем од стране команданта ове јединице Марка Кричка.

Без приложених доказа, без сведока, чак ни лекарске документације или бар неке модрице која би на било који начин поткрепила причу, захваљујући агресивној кампањи прозападних медија, њена прича добија размере националног скандала пре него што је иједан орган добио званичну пријаву.  Све делује као унапред режирана представа , осмишљена да прикупи што већу пажњу, запали атмосферу и да изазове сумњу, бес и антагонизам према онима који раде најтежи и најопаснији посао у овој држави, али и који су уједно последња линија одбране од групације којој Николина и њене колеге припадају.

Парадоксално, у тренутку јавног наступа, Синђелић није приложила ниједан медицински извештај, није објављен ниједан снимак који би потврдио њене тврдње, ниједна фотографија неке модрице, нити је тог дана поднета званична пријава. Оно што додатно појачава сумњу у истинитост њене приче јесте да је тек неколико дана од сензационалног наступа,  сама најавила да ће лекару отићи тек 19. августа. Дакле,  пет дана након наводног догађаја. За то време, објективно гледано, свака особа која има политичку мотивацију, а Никола итекако има, може и сама да нанесе себи повреде или да их изазове на друге начине, а потом их прикаже као последице полицијског насиља.

Уз све то, пријава није поднета лично, већ преко политичке организације "Србија Центар", на чијем је челу Здравко Понош, бивши председнички кандидат, лидер опозиције и човек чија је политичка агенда усмерена на сукоб са институцијама актуелне власти. Подношење пријаве преко оваквог канала додатно компромитује наратив о непристрасности и искрености. Али, ако наставимо даље, ту се прича о непристрасности не завршава, него тек почиње...

Уместо да се обрати Основном јавном тужилаштву у Београду, пријава је поднета Тужилаштву за организовани криминал, иако та институција по закону није надлежна. Све упућује на то да је подношење пријаве ТОК-у био тактички потез,  када ТОК, односно специјални тужилац Младен Ненадић такође близак опозиционим политичким структурама и самом блокадерском покрету, очекивано прогласи ненадлежност, биће створен привид да је систем одбио да реагује, што даје додатно гориво за медијску кампању против полиције и државе.

Још озбиљнији је политички контекст који стоји иза саме "жртве", и ту долазимо до кључног, Никoлина Синђелић није само студенткиња, већ и активна чланица омладине Народног покрета Србије , опозиционе странке коју води Мики Алексић, још један од лидера блокадерског покрета, који је у међу студентима активирао све своје омладинце, укључујући и Николину. И уместо да се у јавности представи као политички ангажована личност, она наступа као аполитична грађанка, чиме се прикрива идеолошки и политички мотивисан карактер целе операције.

И као по команди, одмах након подношења пријаве, у медијском простору се појављује пензионисана тужитељка Јасмина Пауновић,  која се сада представља као неутрални правни експерт, иако је једини експерт била за филтере на фотографијама и позирање за медије. Али иза тог наизглед "стручног наступа" крије се такође политички  активизам блиско повезан са иницијативом „Проглас“, која важи за једну од главних полуга блокада на факултетима. Ваљда је њен ангажман на панелима и трибинама које организују студентске и активистичке групе, заслужан и што се говори да се њено име нашло и на тзв. студентској изборној листи, где има свега, осим студената.

Да апсурд буде потпун, Пауновићка је и сама већ била учесник једне врсте фалс флег операције, само на личној основи. Док је водила предмет везан за ЕПС, њеним нестручним поступањем процењена штета је износила свега пола милиона долара. Међутим, након што је склоњена са случаја, прави стручњаци су утврдили да је штета далеко већа, односно 7,5 милиона долара. Но, јавност за то никад није могла да чује, јер је истина утопљена у буци медијских наступа, одметнутог дела тужилаштва и уигране подршке прозападних медија, па је тако створена једна "Лаура".

Страни медији који делују као продужена рука запада, као што су Н1, Нова С, Данас, Време и њима слични већ одавно не функционишу као новинарске куће у класичном смислу речи. Уместо истраживања, проверавања обе стране, сучељавања чињеница и ставова, јавност има већ готову слику и кривце на тацни.  Све делује координисано, као добро уиграни сценарио у ком нема места за нијансе - полиција је увек крива, држава је репресивна, а свако ко тврди да је жртва, уколико припада одређеном политичком еталону,  аутоматски добија статус светитеља. Нико не поставља логична питања: Где су мотиви, докази, ко су ти људи који су оптужени, а ко су жртве. Нико се не усуђује да каже: „станите, да ли је ово баш тако како изгледа?“

Крајњи циљ ове медијско-политичке операције је вишеслојан и има два главна задатка:

-Деморализација и делегитимизација полицијских снага, нарочито ЈЗО, која представља симбол државне снаге и реда.

-Стварање јавног притиска на правосуђе, са посебним ударом на Вишег јавног тужиоца Ненада Стефановића, који је једини тужилац у земљи који се системски бори против организованог криминала и високе корупције, али и једини који процесуира насилнике и покушава Србију да врати у стање нормалног поретка.

Главни јавни тужилац Ненад Стефановић већ дуже време је под сталном паљбом, не само од стране медија, већ и од одређених делова самог правосудног система. За стране медије попут Нове С и Н1, он је готово омиљена мета, али не зато што је прекорачио своја овлашћења, већ управо супротно, зато што је неко коначно почео да их користи. Сваки његов потез се дочекује с омаловажавањем, свака истрага се тумачи као политичка, и сваки покушај да се закон примени доследно представља се као напад на „грађанска права“. А грађанска права оних који су део блокадерског покрета више немају граница!

Истовремено, док Више јавно тужилаштво под његовим руководством покушава да приведе правди оне који су брутално нападали и озбиљно повредили полицајце на улицама, организовали упаде у институције, палили просторије владајуће странке, позивали на нереде и изазивали хаос под маском протеста, поједини судови и тужилаштва, која делују као да имају сопствену политику, раде све супротно. Напади на полицију су почели самовољно да се тумаче као, насилници се пуштају на слободу истог дана, а поруке које се тиме шаљу у јавност су фаталне по уставни поредак,  ако нападаш државу, можеш да прођеш некажњено, под условом да си на „правој“ страни. И на тај начин се осећај некажњивости само шири, сразмерно насиљу и претњама на мрежама.

Уместо да се правосуђе бави оним што је свима очигледно, организованим деловањем екстремистичких група, физичким нападима, претњама, па и директним терористичким методама, агресивном координираном кампањом невладиног сектора, прозападне опозиције и страних медија  у фокус је дошла једна медијска изјава, без доказа, сведока и без документације. То је довољно да се покрене читав механизам притисака, интервјуа, „стручних мишљења“ и политичких саопштења, све са једним циљем, да се ослаби  и демонтира последња линија одбране државе, тужилаштво и органи безбедности.

И све то под маском „борбе за људска права“. А у ствари, реч је о фалс-флег операцији, где је једна политичка активисткиња, која се чак и лажно представља као обична студенктиња, очигледно политички инструисана, искоришћена као окидач за изазивање нове јавне кризе.

Случај „Гаража“ одавно је прерастао оквире једне обичне кривичне пријаве. Овде више није реч само о праву и правди, реч је о сценарију који све више личи на хибридни рат, а његов циљ је да се полиција  деморалише, криминализује и повуче са терена у тренуцима када је најпотребнија. Јавност се бомбардује координисаним вестима и наративима у којима нема места за чињенице, само за унапред донесеним пресудама. Све то води ка једном циљу, слабљењу државног интегритета, дестабилизацији институција и отварању простора за стране силе, који добро знају да је слаба држава најлакша мета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације