НА УДАРУ ЦРКВА И ПАТРИЈАРХ: Лажи о "тајном потписивању темељног уговора са Приштином" најпрљавија медијска кампања, каже Велибор Џомић

ЛАЖНА вест о наводном "тајном потписивању темељног уговора" између Српске православне цркве и такозване Републике Косово представљанајпрљавију и најнечаснију медијску кампању на нашем простору у новијојисторији. У тој конструкцији, подло и без икаквог основа, као наводниучесници означени су патријарх српски Порфирије и митрополит бачки Иринеј - све у циљу дискредитације Цркве. Да би лаж деловала уверљиво, текст је "поткрепљен" одредбама Темељног уговора који је СПЦ закључила у Црној Гори.

Foto: Zoran Jovanovic

Ово за "Новости" истиче протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, свештеник и правник, један од најупућенијих у положај СПЦ у законима, у црквена правила кроз историју. Годинама се бави питањем правног положаја СПЦ и њених епархија у земљи и свету, а нарочито на Косову и Метохији. Објавио је више научних радова и књига на ту тему, у којима је аргументовано објашњавао због чега јерусалимски, светогорски, цариградски, ватикански и екстериторијални модел, као ни модели кондоминијума, енклава и ексклава, не могу бити прихватљиви за СПЦ на КиМ.

- Епархије бачка и рашко-призренска демантовале су лажну вест, али то, на жалост, није обавезивало познате антицрквене медијске посленике - каже Џомић. - И није први пут да је она пласирана у Београду. Данима су поједини, добро познати антицрквени медији, противно здравом разуму, људској и новинарској етици, обрађивали и разрађивали ту лажну вест као тему. На удару је био патријарх Порфирије, а кроз њега и цела Српска православна црква. О Цркви су тада изражавали "бригу" одређени медији у којима је мржња према њој у основи уређивачке политике. Исто се поновило и данас с тим што су сада као мету означили и митрополита бачког Иринеја.

Foto: Zoran Jovanovic

о Какве су последице такве кампање по српски народ, свештенство, монаштво и светиње на Косову и Метохији?

- Извођаче тих прљавих радова уопште не занима какве последице таква кампања оставља у нашем народу, а посебно у мученичком и страдалном народу на Косову и Метохији. Нашем народу који тамо живи у најгорим условима, посебно јужно од Ибра, не треба још више муке од оне коју има и коју подноси у најтежим условима. Ипак, косовско-метохијски Срби, захваљујући својој вери, жртви и историјском искуству, знају да их њихова Црква никада није оставила, већ да је њено свештенство и монаштво увек носило свој крст са народом. Тако је било, тако је сада и тако ће бити!

Foto: Zoran Jovanovic

о Прича о наводном закључивању темељног уговора између СПЦ и Приштине појавила се у тренутку обележавања тридесете годишњице егзодуса Срба у "Олуји" и изрицања пресуде председнику РС Додику. Да ли у томе препознајете синхронизовану акцију спољних и унутрашњих центара моћи против СПЦ и српског јединства?

- Тешко се ту може говорити о случајности. Када је реч о кампањи против Српске цркве, патријарха, епископа, свештенства, монаштва и верног народа - ништа није случајно. Извођачи тих најпрљавијих послова налазе се овде, међу нама. Рециклирање лажне вести о наводном темељном уговору, као што рекох, служи не само као оруђе у антицрквеној кампањи, већ и као средство за скретање пажње јавности са две веома важне теме које сте навели у питању.

о Учествовали сте у преговорима и припреми Темељног уговора СПЦ и ЦГ. Црква има закључене уговоре са Словенијом, БиХ, Хрватскoм, Словенијом и Мађарском, што су антицрквени медији искористили да "повежу" и са лажном државом Косово.

- Темељни уговор, попут наведених, није и не може бити модел за Цркву, а верујем ни за српску државу, када је реч о Космету као аутономној покрајини Србије. У тим случајевима ради се о државама, што се не може рећи за Косово и Метохију као саставном делу Србије. Самопроглашену такозвану Републику Косово, као квази-државну творевину, не признаје Србија, а ни многе државе свету. Ниједан правни модел који није, обавезно и безусловно, статусно неутралан не може бити прихватљив за регулисање правног положаја Цркве на Косову и Метохији. Подсећам да је Свеобухватни предлог за решење статуса Косова, такозвани Ахтисаријев план из 2007. године, у Анексу V, под насловом "Верско и културно наслеђе", садржао бројне добре одредбе које су се односиле на заштиту СПЦ на Косову и Метохији. Међутим, Ахтисаријев план, као што је познато, није прихваћен, па тиме ни Анекс V, јер није био статусно неутралан. Касније су норме из тог анекса пренете у такозване опште правне акте такозване Републике Косово, али се показало да косовско-метохијске Албанце и њихове политичке представнике ни то не обавезује.

Foto: Zoran Jovanovic

о Шта се ту још може истаћи?

- У случају СПЦ на Косову и Метохији упорно се прескачу најбитније чињенице. И поред свих недаћа и погрома, злочина, убијања, рањавања, застрашивања, уништавања и пљачкања имовине, скрнављења светиња и гробаља и других видова бруталних притисака, једино она на Косову и Метохији недоступно живи и опстаје. И то није први пут у нашој историји! Свештенство, монаштво и верни народ на Косову и Метохији од 10. јуна 1999. до данас живе и опстају не само без било каквог уговора него најчешће и без основних људских права која су, свима осим њима гарантована међународним конвенцијама. Неспорно је да је неопходно да се, пре свега, заштите њихови животи, достојанство, домови, светиње, свештенство, монаштво и све оно што је неодвојиво везано за Србе у јужној српској покрајини.

о Може ли се уопште питање правног положаја Цркве на Косову и Метохији регулисати темељним уговором?

- Сваком добронамерном и знавеном човеку јасно је да се положај СПЦ на Косову и Метохији не може решити неким уговором, јер је нелегална и нелегитимна октроисана власт косовско-метохијских Албанаца до сада небројено пута доказала да не поштује ни сепаратистички такозвани Устав и такозване законе које је донела, а како би тек поштовала и примењивала уговор са Српском православном црквом када је њихов јавно прокламовани циљ да СПЦ, после више од осам векова, престане да постоји, односно да је насилно укину на Косову и Метохији. Решења која нису статусно неутрална не могу бити прихватљива. То не значи да не треба да се залажемо и боримо за заштиту наше Цркве на Косову и Метохији. Пре свега, дужни смо да наставимо да помажемо наш народ у јужној српској покрајини, а не да му отежавамо живот.

о Питање статуса и опстанка СПЦ на Косову и Метохији је једно од најважнијих...

- Несумњиво је да је питање положаја СПЦ најважније и најсложеније питање на Косову и Метохији. Увек треба имати у виду да нашу Цркву на Космету не чине само храмови, манастири и свештена лица, него и верни народ у парохијама. Историја нам сведочи да је српски православни народ са својим светињама, архијерејима, свештенством и монаштвом, опстао и остао тамо у најтежим историјским условима, а то се и у наше време потврђује.

о Став СПЦ о Косову и Метохији је јасан и непромењен, нема нити ће бити признавања лажне државе...

- Свети архијерејски сабор као највиши и најважнији орган Цркве је више пута до сада својим одлукама утврдио, потврдио, обзнанио и поновио став о Косову и Метохији и тај став је, као што је познато, непромењен. Од СПЦ се не може тражити да прихвати насилно проглашену независност такозване Републике Косово. Питање друштвеног и правног положаја СПЦ не сме бити предмет политичких преговора статусног карактера и зато не може бити приче ни о такозваном темељном уговору, као ни о посебним моделима за регулисање њеног правног положаја на Космету, а који би у себи садржали и признавање тзв. Републике Косово.

о Ситуација у српском друштву је већ месецима напета, а грађани су политички подељени. Патријарх Порфирије непрекидно позива на мир, разумевање, помирење и престанак свих облика мржње и агресије.

- Сваки српски патријарх је дужан да тако поступа, а не да се сврстава за или против једног или другог дела сопственог народа. Такав патријархов став не одговара онима који су острашћени и зато су патријарх српски Порфирије, а кроз њега и Црква, изложен безочној кампањи каква се не памти на нашем простору од кад постоје штампа и електронски медији. Дубоко сам уверен да медијска и кампања преко друштвених мрежа не може и неће променити патријархов јеванђелски и архипастирски став, јер је он као духовни отац свих православних Срба дужан да брине о целом народу, што он и чини. Молимо се Богу да се што пре обнови братски дијалог и да престане сваки облик насиља. Јер насиље, без обзира од кога долази, не може донети добра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације