АНТИСРПСТВО КАО ПОРОДИЧНА ТРАДИЦИЈА: Усташка идеологија се у породици Брајана Брковића преноси с колена на колено

ПОРОДИЧНА прича Брајана Брковића је као сценарио за филм у којем је сценариста и режисер хрватска обавештајна служба СОА

Фото: Принтксрин

Отворено и огољено насиље блокадера терориста према свим политичким непријатељима, били они присталице политике председника Србије Александра Вучића, или једноставно “неутрални” грађани ове земље, у Новом Саду, Врбасу, Сомбору и Бачкој Паланци прерасло је границе лудила. Повод за нови хаос, којим желе да изазову грађански рат у земљи, блокадери терористи су пронашли у намери СПЦ да изгради храм на новосадском “Штранду”. У том делу насеља “Лиман” мађарски фашисти су у Новосадској рацији 1942. убили и бацили под лед преко 1.250 Срба и Јевреја.

Предводник тог лудила, као и много пута досад, је Брајан Брковић, унук деде усташе и син оца усташе.

Његова отворена мржња ка свему српском, а посебно ка националној застави напаћеног српског народа, не треба да чуди. Ипак је “двоглава дукљанска кокошка”, производ усташке обавештајне службе СОА, а рад црногорског усташе Ранка (С)Рање Кривокапића, Брајанова застава, која му лежи на срцу.

Људи који потичу из отворено усташких породица, са усташким наслеђем, који су у српску крв широм бивше Југославије потопили своје руке у окултном, сатанистичком маниру, говоривши притом како су невиним Србима, жртвама покоља, заправо крваве руке, то и данас чине.

Ко је био Јеврем Брковић, деда Брајана Брковића?

Поменути деда Брајана Брковића - Јеврем, био је књижевник, и да је остао само књижевник вероватно никада не би имао шири значај и вредност од просечног књижевника који добротом неког аутора уђе у читанку са неком својом песмом или приповетком.

Ипак, Јеврем Брковић је био много више од књижевника, с обзиром да је он тај који је утро пут повратку усташке идеје "Црвене Хрватске" у Црну Гору, отворено се ставивши, у време етничког чишћења Срба из бивше СР Хрватске 1991-1995. године, на страну неоусташке државе Фрање Туђмана.

Фото: Принтскрин

У овом послу он није зачетник нове идеје. С обзиром да су његови идеолошки очеви, Савић Марковић Штедимлија и Секула Дрљевић за време Другог светског рата тражећи заштиту под усташким плаштом у Загребу, промовисали идеју о хрватском пореклу и римокатоличкој вероисповести Црногораца.

Чак и ова двојица идеолога усташке Независне Црне Горе из Другог светског рата, нису родоначелници идеје, с обзиром на то да је она изворно настала од стране Ива Пилара, блиског сарадника оснивача Хрватске странке права, "оца домовине" Анта Старчевића и Јосипа Франка.
Пиларова идеја је претпостављала да Црна Гора заправо не постоји као засебан ентитет нити као део српског етничког простора, јер се заправо ради о "Црвеној Хрватској", која је хрватска, али и католичка, и која са Србима нема ништа заједничко.

Управо идеја Ива Пилара, да је Црна Гора до 11. века била "чисто хрватска Дукља", пише Александар Раковић у свом раду "Српска историографија и црногорска квазинаука", стоји крај тврдње истог тог Пилара да је у 11. веку са истока "придошао српски елемент", који је наравно изменио карактер те и такве Црне Горе.

Ове идеје Ива Пилара преко Марковића Штедимлије и Дрљевића стигле су и до Јеврема Брковића, који је, пише Раковић, 1987. године у београдској "Дуги" покренуо питање "црногорске православне цркве".

По избијању рата на простору СФРЈ, Брковић је своје уточиште пронашао у Загребу, наводно бежећи од антибирократа, Срба, који су наводно желели да га убију.

Међутим, он ће тамо, баш како је почеко у Дуги 1987. године, да настави да говори о "црногорској православној цркви", али и о језику, идентитету, историји, Штедимлији, Дрљевићу и Црногорцима који нису Срби, већ Хрвати и католици.

“Забележено је како је Јеврем Брковић 20. јуна 1991. у листу Имотска Крајина хвалио Штедимлију и Дрљевића. Указао је на њихову 'заслугу' око покретања питања "Црногорске православне цркве" током Другог светског рата, истакавши да: 'Постоје древне везе између Дукље и Хрватске, а католичанство се у Црној Гори одржало до назад два века'. У јунском интервјуу за хрватски Азур Брковић је 1991. још изјавио: 'У коренима је Дукљана врло утемељена хрватска компонента' и 'ја верујем да се хрватско име на овим просторима никад неће изгубити'", записао је Раковић.

Фото: НСуживо

Брковић је такође у интервјуу загребачком Гласу Концила 26. априла 1992. још рекао: "Ми смо првобитно били католици. То је познато. Онда нас је Сава Немањић, тај геноцидни Сава Немањић једноставно поправославио.“ Затим, "Црна Гора се мора вратити својим коренима, својој православној Цркви с елементима католичанства".

На крају Јеврем Брковић закључује: "Ја сутра на том дивном нашем Јадранском мору, поморју и узморју, видим једну будућу медитеранску, јадранску унију коју ће чинити Албанија, Црна Гора и Хрватска".

"Браво!" за оправдавање НАТО агресије и мржњу ка српској тробојци, свој тројици Брковића

Лоза Брковића осим проусташки настројеног Јеврема укључује и Балшу и младог Брајана, који су сви, дакако, исте политичке провинијенције, истих погледа, интересовања, идеја и замисли.

Једна ствар им је такође заједничка, а то је угао гледања на НАТО агресију. Док је најстарији, Туђманов ађутант, Јеврем отворено заговарао НАТО бомбардовање као решење југословенске кризе, позивајући да бомбе падају прецизно и да униште заједницу савезних република Србије и Црне Горе, његов син Балша ће годинама после у изјави за РТС рећи:

"Црна Гора јесте стицајем околности била у заједничкој држави са Милошевићевом Србијом, јесте платила цену тим бомбардовањем. Међутим, ја сам био један од оних људи који је тад мислио да је то праведно, е сад чињеница да бомбе падају по вама не може да промени ваш став", рекао је Балша Брковић.

Ноторни Монтенегрин, Дукљанин и Милогорац, средњи Брковић је и колумниста антисрпског концерна Вијести. Компанија Жељка Ивановића, позната у црногорској јавности као “Глас Каптола” (Каптол је загребачко средиште Римокатоличке цркве) и “Усташки вијесник”, уточиште је за (д)новинаре маргиналце и усташке “бојовнике” без униформе.

Део ортачког про-усташког предузећа “Црвене Хрватске” био је поред Ивановића и Мишко Перовић, ведета Милове коњице, али и београдски тајкун Драган Ђилас, инспиратор и координатор про-натовске опозиције у Србији.

Балша Брковић је радо виђен гост и београдског “Круга двојке”, који ових дана постаје “Круг без двојке”, где са истомишљеницима покушава да од Србије створи “прекодринску шизматичку Хрватску”. То је покушај ширења идеје његовог оца Јеврема о Србима у Црној Гори као “Црвеним Хрватима”.
Расрбљавање Србије и њено увлачење у католичку, али “еуропску” унију са Албанијом (која као и Црна Гора тек треба да схвати да је била католичка), Црном Гором и Хрватском, дугорочни је план на којем предано раде сва тројица Брковића.

Брајан “Молер” и “антиштрумпф” револуције

Јевремов унук Брајан, с друге стране, у званичној биографији наводи да је од 2016. кординатор за пројекте у невладиној организацији Центар за интеркултурну комуникацију у Новом Саду.

Био је један је од организатора протеста “1 од 5 милиона” у Новом Саду, а оснивач је "Омладинско студентске акције Нови Сад" и активизмом се бави кроз теме омладинске политике, антифашизма, екологије и урбанизма.

Један је од организатора свих протеста у Новом Саду од 2019. до данас укључујући и протесте против Рио Тинта, Генералног урбанистичког плана, “Буна против мафије” као и протесте за очување “Шодроша”.

На крају, Брајан наводи да је оснивач покрета "Браво!", али не спомиње да је био члан и омладинац Странке слободе и правде Драгана Ђиласа и Маринике Тепић, те да се као омладинац те странке ватрено залагао за "истину" и "правду", за независно Косово и чланство Србије у НАТО, кречећи српске тробојке на "опозиционом" Лиману, а о чему је говорио у једном интервјуу.

Према потреби, најмлађи Брковић био је шта год његове газде пожеле. Једно време тајкун Ђилас и његова антисрпска пропагандна машинерија су га представљали као “студента”. Према сопственом признању, Брковић је “студирао” на Мегатренду, који сама та тајкунска машинерија назива “СегаМега тренд”.

Како није био довољно добар студент за један приватни факултет, покушао је да упише режију на расаднику антисрпских кадрова у Новом Саду, Академији уметности. Наравно, није успео. У немоћи и недостатку опција, Брковић је као и сви новосадски блејачи и бројачи лабудова са кеја, уписао Факултет за менаџмент у Сремским Карловцима.

Злонамерни становници прелепих Карловаца тврде да се тај факултет завршава на фонтани испред Гимназије, а да се вежбе одржавају у кафићима на “штрафти”, тј. шеталишту. Ипак, тај факултет је добра одскочна даска за младе активисте НВО, који покушавају да постану политичке фигуре.

Најмлађи Брковић на себе је скренуо пажњу управо нападом на српске тробојке, тврдећи и тада да им није место на Лиману, који се вероватно по визији Брковића налази у близини сплитских Грипа или између загребачких насеља Травно и Утрина.

Подсећамо да је револуција српског народа у Црној Гори против усташке власти Мила Ђукановића добила и назив “штрумпф револуција”, јер су домишљати Срби српском тробојком забијали глогов колац у срце усташко-шиптарског режима. Једнако данас српске патриоте у Србији се против умируће обојене револуције боре српском тробојком. Оно што Брковић спроводи данас у Новом Саду и другим градовима на северу Србије може да се назове и “антиштрумпф револуција”, јер уништавањем тробојки наставља управо дело Мила Ђукановића и српских непријатеља.

Треба се подсетити и тога да тадашње уништавање насликаних тробојки на Лиману, и ово данашње, није био једини напад Брковића на српске симболе.

Штавише, омладинци његовог покрета Браво!, али и других опозиционих партија у Новом Саду, према његовом упутству су 5. новембра, четири дана након трагедије на железничкој станици поцепали српске тробојке испред централе СНС у том граду, због чега је реаговала и председница Народне скупштине Ана Брнабић.

- Оно је требало да буде комеморативни скуп и то је у реду, да се људи окупе око трагедије. Да заједно проведу неко време у тишини. То је све нормално, то се тако дешава и у другим земљама. Ми нисмо то нажалост нисмо видели. Као што је Вучић причао раније, тај скуп је кренуо са насиљем. Прво су кренули да се физички разрачунавају са просторијама СНС, тј са српском тробојком. Један од њих, тај Брајан Брковић је рекао да то за њих представља провокацију. Човек има неки проблем, када види српску тробојку понаша се као бик који види црвену мараму – рекла је тада председница Народне Скупштине.

На крају, потребно је да српски народ пошаље поруку Брковићима, и онима које је покрила трава зелена, а и овој двојици млађих усташа. Како каже песма славне српске војске која је ослободила Нови Сад - “Бој се бије, бије, застава се вије, за слободу Србије”! Можда ви “само чекате да се Дунав заледи”, али Срби су “тврд орах, воћка чудновата”, нико их не сломи, ал’ зубе поломи! 

(24седам)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације