МЕДИЈСКА ПРЕД(ИГРА): Загорка Доловац у 12. епизоди „Спасавање редова Бојане Савовић“

ПОСЛЕДЊИХ дана прозападни медији преплављени су чланцима у којима се Бојана Савовић, заменица Вишег јавног тужиоца у Београду, представља као жртва прогона у тужилаштву.

Фото Ж. Кнежевић

 Према тој медијској верзији, Доловац и „режимски“ део тужилаштва наводно воде координисану хајку против Савовић, како би је казнили због јавног иступања и критике власти.

Међутим, чињенице из чак 11 дисциплинских поступака показују потпуно супротну слику.

Оно што је истина јесте да Доловац и председник Високог савета тужилаца, Бранко Стаменковић, годинама стоје иза система заштите који је Савовићку спасио од било какве дисциплинске санкције у чак једанаест предмета. У тим предметима, дисциплинска комисија под њиховим утицајем редовно је налазила формалне изговоре или произвољна тумачења да Савовић није прекршила члан 115. Закона о јавном тужилаштву, иако је обиље доказа показивало супротно. Јавни наступи са политичким порука, учешће на трибинама политичке иницијативе „Проглас“, подршка протестима и блокадама, физичко блокирање установе у којој ради, и све то уз представљање у звању јавне тужитељке.

Изјаве као што су :„Цар је го. Ово ништа не ваља и мора нешто под хитно да се мења. Финансијску пљачку коју су извели над нама бих им некако и опростила. Али никако не смемо да им опростимо вредносну пљачку,  тај суноврат вредности који су нам наметнули;“ можда звуче популистички и у сврху очигледне предизборне кампање коју води политичка иницијатива Проглас, а где је Савовићка и један од оснивача, али  изговорене са позиције јавног тужиоца, не магу се тумачити као слобода говора или непристрасни јавни наступ. Оне представљају јасну политичку поруку, усмерену ка критици власти и мобилизацији подршке опозиционом политичком наративу.

Ипак, упркос томе, у сваком од 11 предмета дисциплинска комисија је Савовић ослобађала од одговорности.

Најзад, када је поднета нова пријава, прозападни медији блиско повезани са одметнутим делом тужилаштва под контролом Загорке Доловац  крећу у  координисану кампању. У чланцима, колумнама и телевизијским гостовањима, Савовић се поново представља као тужитељка под „бруталним притиском власти“, а Загорка Доловац као једна од оних који је прогони. Овим се свесно изврће истина да Доловац није њен прогонитељ, већ је њен највећи заштитник.

Сврха ове медијске операције је двострука. Прво, да се јавност унапред убеди да је свака дисциплинска пријава против Савовић политички мотивисана, чиме се сви докази против ње аутоматски релативизују. Друго, још важније, да се креира алиби за Доловац, јер када пријава буде одбачена, што је очекивани исход, тај потез ће се представити као доказ „независности“ и „отпора притисцима власти“, а не као наставак континуиране заштите коју она ужива.

Таква манипулација је у оваквим координисаним акцијама кризног ПР виђена већ више пута. И на тај начин се спајају интереси опозиционог политичког блока и контролисаног дела правосуђа, са циљем да се Савовић сачува као њихов медијски и политички капитал.

При томе, суштинска чињеница остаје непромењена, Савовић отворено крши закон који јој забрањује политичко деловање. Њено учешће на политичким скуповима „Прогласа“, подршка протестима и блокадама, које су такође политичког карактера, изјаве о „пљачки“ и „суноврату вредности“,  све то представља управо оно од чега би тужилац морао да се уздржи. Када институције то игноришу, а медији такво понашање представљају као „борбу за правду“, јавност постаје жртва системске обмане.

Зато предстојећа одлука дисциплинске комисије, без обзира на исход, неће бити тест независности тужилаштва, јер је исход већ унапред испланиран. Ако пријава буде одбачена, медији ће то представити као „победу правде“ и доказ да Доловац није под контролом власти. Ако би пак била прихваћена, биће вођена тако да се поступак развуче и заврши без озбиљних последица. У оба сценарија, Савовић остаје заштићена, а јавност добија нову дозу пажљиво упаковане дезинформације.

Овај механизам – заштита изнутра и медијска глума споља – не служи правди, него политици. И док год траје ова симбиоза, неће бити ни стварне одговорности за тужиоце који свој положај користе за политички активизам.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације