Док Вучића оптужује за удар на правосуђе, Мариника прикрива како је Ненадић са „блокадерима“ монтирао хапшења по налогу Доловац и Брисела

ДА је паника у редовима прозападне опозиције и самог врха тужилаштва достигла врхунац, показују и свакодневне објаве Маринике Тепић и Драгана Ђиласа, који на смену цитирају председника Александра Вучића и својевољном интерпретацијом његових коментара покушавају да скрену пажњу са низа скандала које прате рад Тужилаштва за организовани криминал и случај Надстрешница.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Уместо да се јавности транспарентно објасни шта тужилац који води истрагу у случају надстрешнице предузима у вези са онима који су својим потписима гарантовали њену безбедност, а који су, без јасног образложења, изузети из кривичног гоњења, као и да се одговори на кључна питања: зашто су ти појединци изостављени из поступка, како је тужилац који се у том тренутку налазио на Сардинији могао да потпише документ у Србији, зашто је то уместо њега учинила колегиница, и ко је из структура Европске уније дао зелено светло за покретање хапшења , пажња се усмерава на Вучића, уз стари наратив о „државном удару“.

Тако је Мариника Тепић отишла и корак даље, тврдећи:

„Извршио га је лично председник државе нападом на независну судску власт и тиме на уставни поредак Србије. Уместо да га штити, 'најбољи студент права' га директно руши – за шта би му по Кривичном законику следила казна од шест месеци до пет година затвора! Јаросни Вучић је сада директно извршио напад и на судије да су део ‘мафијашке структуре’, јер је одлуком судије за претходни поступак одређен притвор бившем министру и осталим ухапшенима у истрази за корупцију у случају ‘Надстрешница’. Свесно и са намером да руши судску власт, безочно је слагао и подло ударио на тужилаштво да му се у петак ‘журило’ због договора ‘увезаних структура у тужилаштву и правосуђу’.“

Проблем је, међутим, што државни удар први чини тужилац који игнорише правила струке и закона, и који, по сведочењу колега, отворено признаје да „не треба да брину, јер је одобрење за акцију стигло из ЕУ“. Ненадић ту изјаву никада није демантовао. Уместо тога, заиграо је на већ познату карту саможртвовања - „режим ме прогони јер сам прави тужилац“.

Иако јавност у тренутку хапшења није имала појма шта се спрема, посланица Мариника Тепић је, по свему судећи, знала унапред, не само да ће до хапшења доћи, већ и ко ће бити ухапшен. Информације до којих је дошла пре званичних саопштења Тужилаштва за организовани криминал уливају низ сумњи које говоре у спрези прозападне опозиције и појединаца из тужилаштва, јер није први пут да Тепић у јавност излази са поверљивим подацима из истрага. И поред бројних питања, до данас није понудила ниједно објашњење одакле јој такве информације, које би по закону требало да буду строго ограничене на надлежне институције.

Све је постало још мутније када се сазнало да је наредбу о хапшењу први пут у правосудној пракси потписало чак троје тужилаца, при чему један од њих није ни био у Србији у тренутку потписивања. Његово име ипак стоји на папиру, што се у свакој правно уређеној земљи у најмању руку тумачи процедурални скандал. Уместо њега, потпис на спорном документу ставила је тужитељка Наташа Трнинић, која је само три дана пре тога добила решење којим јој се продужава упућивање у ТОК, потписано лично од стране Загорке Доловац.

Да се не ради о баналности, говори и чињеница да су управо двојица најважнијих функционера Инфраструктура железнице, Милошевић и Бојовић, који су заједно са министрима потписали документа у предмету, потпуно изузети из истраге. Није тешко претпоставити да је то урађено по налогу исте оне Загорке Доловац која је уредно потписала решење за Трнинићеву, а за коју је јавна тајна да годинама држи под контролом вертикалу тужилаштва, повезану са политичким и дипломатским структурама изван Србије.

Цела медијска галама коју подижу Мариника Тепић и Ђилас, са нападима на судије и наводним кршењем устава од стране председника, у суштини служи једној сврси, да се нико не запита како је могуће да једна наредба о хапшењу буде политички координисана, кадровски намештена и правно проблематична, а да све то прође испод радара под изговором „борбе против корупције“.

Зато није случајно што се у сваком нападу на Вучића и институције, не доводи у питање било који поступак самог Ненадића. Ни питање његових приватних веза, ни политички контакт са блокадерским круговима, ни то што преко ноћи нестају осумњичени из предмета, ни то што се наредбе потписују у одсуству тужилаца, ни то што је цео предмет стигао као „налог из ЕУ“. Све се прикрива ураганом оптужби на рачун председника, са циљем да се слика изокрене, а кривица пребаци на онога ко, по уставу, не води истраге, не бира судије и не потписује налоге за хапшење.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације