ТАКО ТО РАДЕ ЉУДИ: Док пленумаши штите залихе хране, студенти који хоће да уче скупили новац за колегу који се бори с тешком болешћу

НА ПРАВНОМ факултету у Београду, једном од симбола борбе за правду и друштвену одговорност, догодио се парадокс који оголио разлику између парола и стварне солидарности.

Фото: З. Јовановић

Студент К.Г., њихов колега, води борбу за живот – терапија му даје наду, али њена цена је сурова: 520.000 динара на сваке три недеље, укупно осам милиона динара.

На пленуму, где блокадери иначе говоре о "друштвеној правди, солидарности и колективном добру", појавио се предлог да се из донација прикупљених током вишемесечне блокаде факултета – уплате средства за лечење К.Г. Одговор? Хладнокрвно одбијање!

Чак и предлог да се издвоји мањи део новца није прошао. И све то, како су неки рекли, да "не остану без хране" – иако те залихе хране, прикупљене у енормним количинама, редовно завршавају у смећу. Не чуди нихова неосетљивост на људску бол и патњу. Када се узме у обзир сво ово малтретирање прво колега који желе за заврше академску годину, па онда и целог народа, што би се помогло било коме?!

Куповале се машине за бројање новца, толико је пара трпано у џепове блокадера, да су цифру да помогну колеги да се лечи могли да уплате и не осете да им фали у буџету. 

Блокадери очигледно нису хумани, зато прави студенти јесу

С друге стране, студенти који бораве у Студентском парку, који нису део блокада и који су често били таргетирани, омаловажавани и спречавани да похађају наставу од стране пленумаша блокадера – управо су они показали шта значи хуманост и солидарност.

Без помпе, без аплауза и без конференција за медије, скупили су и уплатили 520.500 динара за лечење свог колеге. Они који само желе да уче, који осам месеци трпе малтретирање и физичко и психичко од стране блокадера, учинили су оно што други нису: ставили човека испред идеологије.

То су студенти који су свакодневно пролазили кроз шпалире увреда, понижавања и претњи. Који су морали да се пробијају кроз ланце људи да би стигли до амфитеатра. Који су доживљавали да им се из руку отимају индекси, да се њихово право на образовање гази – само зато што нису пристали да клече пред политичком агендом шачице самопрокламованих вођа.

И баш ти студенти, који су носили терет блокада, који су прећутно трпели увреде да су "издајници", "режимски људи", "ботови" – показали су да нису ни једно ни друго. Показали су да имају срце. Они су истински хероји ове приче, они који су, упркос свему, остали људи.

У времену када се све мери кликовима, селфијима и лажним паролама, они су изабрали тишину и конкретно дело. Они су одговорили на неправду – добротом. На мржњу – хуманошћу. На игнорисање – акцијом.

У њиховом свету, солидарност није парола – то је начин живота. И зато, док једни скупљају милионе да би куповали политички утицај, други тихим кораком спасавају живот. То је разлика између оних који причају о правди и оних који је живе.

К.Г. није симбол за транспарент, он је стваран млади човек, њихов колега који се бори за живот. И док једни говоре о правди на пленуму, други је спроводе у тишини. И зато ће историја овог тренутка запамтити: праву солидарност нису показали они који су је највише помињали – већ они који су је стварно живели.

(24 седам)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације