ПРОТЕСТИ И ОПОЗИЦИЈА У ЋОРСОКАКУ: Учесници осмомесечног бунта, који губи на масовности, узалуд покушавају да пронађу заједнички именитељ

НИ после осам месеци од почетка блокада факултета и протеста због трагедије у Новом Саду, бунт студената, дела опозиције и грађана који их подржавају није успео политички да се артикулише, нити да његови учесници нађу најмањи заједнички именитељ. Претходни период обележило је стално додавање нових захтева за власт, лутање од одбијања избора до позива да се они одмах распишу, ограђивање од политичких странака и покрета, а затим позивања да се сви укључе у грађанску непослушност, да би сада свеопштој конфузији допринеле и све дубље пукотине у опозицији.

Foto: Tanjug

По све бројнијим тумачењима, очигледан је ћорсокак у који је запао не само протест дела академаца, него и опозициони табор, где, истичу, не само да постоје различита виђења како треба сарађивати са студентима у блокади, него и увелико траје борба за превласт и што боље позиционирање пред будући излазак на биралишта, односно ко ће се више окористити о студентске протесте. Све су гласније и међусобне оптужбе ко је права, а ко лажна опозиција, ко је искрено против власти, а ко њен "Тројански коњ".

У том контексту могла би се посматрати и иницијатива Мирослава Алексића, лидера Народног покрета Србије, који је позвао све политичке актере, невладине организације и студенте да се данас окупе како би разматрале изборне услове и унапређење бирачког списка. На Алексића је жестоко ударио његов некадашњи страначки саборац, а сада самостални посланик Жарко Ристић, који је бившем партијском шефу поручио да је управо он био тај који је "дао легитимитет овим накарадним изборним условима и да нема морално право да позива на јединство опозиције".

- Овакво истрчавање постало је Алексићева пракса, прво је истрчавао са предлогом о експертској Влади коју би чинио са Вучићем, па је потом подржао излазак на изборе и сада опет истрчава - навео је Ристић.

Он је подсетио да је Демократска странка већ понудила студентима своју инфраструктуру и логистику када је реч о изборима, али да се Алексић направио у политичком смислу "глув" за тај предлог. Ристић нема дилему да Алексић, чија странка према тренутним истраживањима не може самостално да пређе цензус, опет покушава да се "у старом добром маниру наметне као лидер".

Још једну пукотину у опозиционом блоку отворио је и Радомир Лазовић, копредседник Зелено-левог фронта, који је након позива студената у блокади да странке бојкотују рад парламента, поручио да му "не пада напамет да препушта СНС-у мандате у Скупштини Србије". Био је резервисан и око могућности једне колоне са студентском листом, поручујући да треба сви заједно да седну и да се договоре.

Бојан Клачар, извршни директор ЦеСИД, каже за "Новости" да је било очекивања да ће политичка артикулација бунта бити снажнија после најаве студената да ће правити своју изборну листу, у погледу имена које ће се на њој наћи и политика за које ће се залагати:

- Чини ми се да је процена у оквиру студентског поректа таква да је важније сачувати мотивацију и мобилизацију људи на терену него дефинисати политике и кандидате. Верујем да се о њима разговара, али се не истиче у први план. За студенте је и даље лакше да се нађу у оној комфорној зони где се лако сналазе, а то су организација протеста и акција, што је из њиховог угла занимљивији и потентнији посао него бављење изборним платформама, процедурама, администрацијом. Верујем да се у том погледу неће много тога променити све до тренутка док се избори не распишу.

Када је реч о опозицији, Клачар каже да поједине странке покушавају да постигну неку политичку артикулацију досадашњих протеста, и тако види и округли сто који организује Алексић. Указује, међутим, да то опозиција тренутно ради из нужде, јер не могу да буду водећи актер у том делу политичког спектра, али ни да буду пасивни:

- Опозиција покушава да у једном суженом маневарском простору, с обзиром на то да су им у великој мери "везане руке" јер морају да прате шта раде студенти, изађу са одређеним активностима за које мисле да могу да им буду од користи. Колико видим, нема ту много координације, различите странке покушавају различите ствари. То је последица не само старих бољки, лидерских сујета, већ и онога што се десило после избора 2023. и 2024. и подела унутар опозиције на оне који су бојкотовали гласање и оне који су ушли у изборну трку.

Аналитичар Небојша Обркнежев указује за "Новости" да се почетни балон протеста, који су "надувавали и студенти-пленумаши и опозиција и различити грађански покрети" прилично издувао:

- Од првобитна четири захтева у вези са трагедијом у Новом Саду, дошли смо до контејнер револуције. Сви ти актери не знају више шта да раде, и како каже и један њихов позив на блокаде, иду "којекуде". Очигледно је и да се опозиција донекле примирила и чека шта ће студенти блокадери да ураде, као што су и очигледне пукотине у том политичком табору.

Наш саговорник каже и да је блокадера све мање на улицама, а да су њихове акције локализоване, јер се осула масовност коју су имали претходних месеци:

- У тој свеопштој конфузији међусобно не могу да се договоре и зато сам уверен да ћемо у наредном периоду сведочити потпуном краху протеста, али и откривању оних који су из сенке повлачили конце претходних месеци, и у академској заједници, опозицији, дубинским структурама појединих институција...

Обркнежев иницијативу Алексићеве странке види као покушај да амортизују крах протеста на улицама тиме што ће направити некакве договоре о изборним условима, и то за излазак на биралишта који су пре само неколико месеци категорички одбијали.

Д. М.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације