НАЈБОЉИ ЗАКЛОН ЗА СРБИЈУ КУРС НЕУТРАЛНОСТИ: Анализа "Новости" - Где води свет без правила и како наша земља да се заштити у судару сила

У СИТУАЦИЈИ када се у свету једно за другим отварају ратна жаришта, сила јачег потискује право и правду, а принципи уступају место интересима, наша земља мора да остане доследна свом јасно дефинисаном спољнополитичком курсу - инсистирање на поштовању међународних норми, суверенитета и територијалног интегритета, уз очување војне неутралности.

Foto AP

То је, указују саговорници "Новости", једини заклон који Србију може да заштити у сукобу великих и у тренутку када, како је упозорио председник Александар Вучић, "свет тоне у потпуни хаос, а право, правда и правила више не постоје".

Вучић је поводом сукоба на Блиском истоку између Израела и Ирана, а у који су се директно укључиле и САД рекао да наша земља позива на мир и да неће заузимати било чију страну између нама пријатељских земаља. Додао је да ћемо снажити земљу, пре свега војно, не као претњу било коме, већ да би грађани били безбедни и сигурни.

Дипломата Зоран Миливојевић каже за "Новости" да Србија не треба да мења своју спољну политику јер су принципи на којима се она заснива, укључујући међународно право, и даље важећи, упркос томе што сила доминира када је реч о кључним светским државама:

- Војна неутралност сада добија још више на значају. Поготово када су велике силе супротстављене не ваља бити сврстан. Српска спољна политика мора више него икад да буде оријентисана на државне и националне интересе, уз апсолутно коришћење политичких и дипломатских механизама у њиховом остваривању. Не треба наседати на провокације, инцидентне ситуације и покушаје да се Србија на било који начин увуче у некакве сукобе. Друго, став несврставања у ситуацији када је дошло до конфликта између две пријатељске земље је једини могућ, а то имамо у оба случаја - и када је реч о украјинско-руском рату и када говоримо о Ирану и Израелу.

Подсећа да ни Украјина ни Русија нису признале КиМ, као ни Иран, а да имамо подршку Израела у бројним међународним организацијама око овог питања:

- Међународно право је и даље валидно. Ниједан покушај да се силом наметне решење не може се реализовати игнорисањем међународног права. Ту имам у виду и косовску причу, косовска државност не може да се потврди без Уједињених нација, као што не могу да се реализују ни циљеви Израела или било ког другог на Блиском истоку, игнорисањем међународног права и принципа. Може силом да се промени фактичко стање, али не може да се наметне коначно и одрживо решење.

Миливојевић истиче да све оно што је наша "лична карта" када је реч о спољној политици - инсистирање на поштовању принципа суверенитета и територијалног интегритета, међународних докумената, договора и повеља, војна неутралност, сада само додатно добија на тежини:

- Посебно на значају добија чињеница да имамо отворену и добру комуникацију са најважнијим центрима моћи на глобалној сцени - Вашингтоном, Москвом, Пекингом. И у том смислу наши принципи, ставови спољне политике треба у потпуности да остану на снази.

Бивши југословенски шеф дипломатије Владислав Јовановић указује за "Новости" да Србија мора да ради две ствари - да учврсти унутрашњи поредак и што брже успостави јединство и да појача одбрамбену компоненту:

- Важно је да наставимо са политиком војне неутралности и сарадње на свим странама, посебно са великим силама, пре свега са тројком - САД, Русија и Кина - које су кључне за одржавање равнотеже у свету, које у овом тренутку нема. То је, истовремено, најбољи начин да се заштитимо од "апетита" било кога од њих. Развијени односи са овим земљама у многим сферама појачавају наш значај и вредност у њиховим очима. Ако би неко кренуо са агресивним амбицијама према нама, морао би да рачуна на супротстављање других држава које такође имају инвестиране интересе у Србији. То је оно што ће обезбедити неку врсту заклона за нашу земљу.

Јовановић каже да су велике силе у сукобу, али да је он и даље контролисан, оне се конфронтирају и истовремено се споразумевају:

- Они су неопходни једни другима, јер једино они могу да уреде стабилност света на новим основама. Осуђени су на то да буду противници и да сарађују. Свака алтернатива томе све нас би водила у авантуре са непознатим крајем. Стубови досадашњег светског поретка су практично пали и ове три силе могу да успоставе какав-такав ред и један нови поредак, наравно на бази промовисања својих интереса. То истовремено значи да ће избегавати да иду "ђоном" против других земаља. Србија ће сигурно бити изложена разним притисцима, али то не треба да изазива панику, јер су они мање-више предвидљиви.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације