РАТ ДОБИЈА ЧИЗМА, А НЕ ДРОН: Интервју - Иван Коновалов, руски војни аналитичар

ТЕЛЕКОНФЕРЕНЦИЈА "Ослобођење Курске области"коју је организовала делегација Русије на преговорима о питањима војне безбедности и контроле наоружања у Бечу заједно са специјалним изаслаником руског МИП за злочине кијевског режима, амбасадором Родионом Мирошником, изазвала је пажњу великог броја новинара из Европе, Африке и Азије.

Фото Приватна архива

Један од учесника конференције Иван Коновалов, војни стручњак, аутор радова о оружаним сукобима у модерној историји, као и о изградњи Оружаних снага Руске Федерације, у разговору за "Новости" чињеницу да светска јавност игнорише питање злочина почињених у Курску објашњава историјском константом.

- Истине се, и руске и српске, што је историјска константа, доказују победом на бојном пољу. До тог тренутка можемо очекивати да ће колективни Запад наставити са својом праксом, коришћењем свих расположивих инструмената како би нама предочио да нисмо у праву и да оно што је очигледно не одговара истини која је увек по мери њихових интереса.

Уверен у руску победу, Коновалов не потцењује способност англосаксонаца да вешто обмањују у чему су, сматра, врсни мајстори.

- Недавно је један амерички конгресмен изашао са тезом да није важно хоће ли Русија победити или неће. Важно је како ће та победа бити представљена - или ће Запад представити крај рата као још једну своју победу, или Русија. Ово говорим у дану када обележавамо сећање на 6. јун 1944. и искрцавање америчких и британских трупа у Нормандији. Осам деценија касније, канцелар Немачке Фридрих Мерц, приликом своје посете Америци, представља тај догађај као учинак савезничких снага из Европе у победи над нацизмом. Међутим, ми знамо да то није тако, будући да је руска војска заузела Берлин.

Чињеницу да не може да добије овај рат Украјина компензује диверзантско-терористичким методама, којима смо сведочили и претходних дана. Зашто Украјина званично није проглашена терористичком државом?

- Ситуација је доста сложена. Председник Доналд Трамп покушава да створи предуслове који би омогућили неку врсту договора. Искрено ћу рећи: уколико председник САД заиста покушава нешто да уради - то је добро. С друге стране, Русија побеђује на бојном пољу и то је неоспорна чињеница. У том контексту поставља се питање на шта би нас обавезивала одлука да званично Украјину прогласимо терористичком државом. Ситуација није једнообразна. У Украјини постоји нацистички, фашистички режим, с једне, и украјински народ, с друге стране. Ми у украјинском народу не видимо непријатеља. Наш непријатељ је нацистички режим. Разлика је огромна и нема простора за поистовећивање. Стога, прогласити земљу за терористичку значило би под тај појам подвести и нама братски украјински народ.

Фото Приватна архива

Чини се да људски фактор губи значај у односу на вештачку интелигенцију. По вашим сазнањима, да ли постоји бојазан да би Украјина могла да дође у посед ресурса "Палантира" чије могућности превазилазе "Старлинк"?

- Компјутерска технологија има незнатан утицај, али пре ће бити да је то адут за преговоре.

Имао сам прилике да видим војни интернет "Старлинк" који је украјинској војсци испоручивао господин Маск. Са тим сам се сусрео још у време рата у Ираку, када је америчка војска улазила у Багдад. Рећи ћу овако: то умногоме олакшава ствари на тактичком нивоу, но нимало не помаже на стратешком. Чак и са свим ресурсима "Палантира", компаније специјализоване за софтверске платформе и анализу великих података, Украјина свакако губи рат. Она га је већ изгубила.

Снабдевање руске војске дроновима на почетку рата темељило се на подршци грађана. У којој мери је Русија променила однос према новој форми ратовања, и каква је будућност скупог наоружања које може да уништи дрон вредан 600 евра?

- Готово цео свој живот провео сам у рату и закључак је следећи: све решава чизма пешадије. Тамо где она ступи, то је територија коју ми или ослобађамо, или интернирамо. Све остало је апсолутно неважно. Компјутерска технологија није кадра да измени ситуацију. Сетите се Артјомовска, сетите се наших других борби са украјинском армијом - прса у прса. Пуно година сам провео на бојном пољу и једно ћу рећи - борба прса у прса решава главна политичка питања.

Да ли добре намере америчког председника доводи у питање чињеница да је Вашингтон у време првог мандата Трампа потписао споразум о изградњи ваздухопловних база у Европи?

- Објашњење је једноставно. Трамп је амерички милитариста, али није украјински фашиста. Он има своје циљеве. Сукоб са Илоном Маском, донекле гура у страну украјинско питање. Да, Трамп је емоционалан човек, експлозивне нарави. Међутим, он је и послован човек. А као послован човек он анализира ситуацију. Верујте, Трамп је човек који може да буде хистеричан, непредвидив, склон повлачењу наоко лудачких потеза, но све те манифестације брзоплетости у функцији су достизања циља. Још једна ствар у вези са вашим питањем. Трамп не поима смисао циља. Он се запетљао. Он не зна куда даље да иде. Мислим да ће му управо наш председник сугерисати којим путем даље да крене.

Шумови у комуникацији Трамп - Маск навели су многе да претпоставе сценарио у којем би амерички бизнисмен уточиште могао пронаћи у Русији. Да ли су реална оваква очекивања?

- Руси са тим ништа немају. Овде су се посвађала два кицоша, два огромна ега, и свако од њих жели да овлада што већом територијом. Трамп је председник и схвата да је Маск човек са којим не може да изађе на крај. Резултат је следећи - обојица су губитници. Маск је изгубио 350 милијарди долара због те свађе, а Трамп милијарду. Која је разлика? Трампов новац су живе паре, за разлику од Масковог. И Маск то зна. У овој ситуацији је, рећи ћу, изгубио Трамп.

Када је реч о мировним преговорима, избор Турске као посредника сугерише да је Москва спремна да заборави претходна кршења договора Анкаре, попут пуштања "азоваца" на слободу...

- Ми у Русији веома добро схватамо да се Турској не може веровати. Но ради се о томе да је у овом тренутку Турска наш сапутник, будући да има циљеве које жели да оствари у контексту постизања наших циљева. Процене иду у правцу да имамо пуно тога заједничког и да нам ваља заједно решити заједничке задатке. Међутим, Турска није наш савезник. Она је чланица НАТО. Ипак, Турска је себи поставила задатке које не жели да решавати у оквиру НАТО. Турској НАТО смета. Ево зашто: Турска има другу по бројности војску у Алијанси. То је прво. Друго, Турска је земља која решава регионална питања. На Блиском истоку је њено присуство врло важно. Ми то уважавамо, али погледајте сад - НАТО то не признаје. И са ким ће Турска, са нама или са натовцима? 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације