ПАПАГАЈИ СПИНОВАЊА КАД ЗАГРМИ ИСТИНА: „Кад се открију Милове везе с криминалом, ДПС хорски виче: Држ’те Вучића!“

У ДАНИМА када је Милан Пауновић, високи функционер МУП-а Црне Горе и некадашњи кадар ДПС-а, изнио озбиљне оптужбе да је црногорска тајна служба (СДБ ЦГ) организовала убиства и нападе на политичке неистомишљенике, Демократска партија социјалиста бира – да прича о Александру Вучићу. Опет. И још гласније.

Фото: Танјуг/Архива

Ова опсесивна фиксација на предсједника Србије не служи јавности, нити политичкој стабилности, већ искључиво као последња линија одбране ДПС-а од сопствене криминалне прошлости. Кад год се отворе питања о њиховој одговорности, кад год се помену имена и функције, када се приближи истина – они вичу: „Вучић!“.

Али док вичу, упорно ћуте. Ћуте о томе како су деведесетих и двехиљадитих година дијелили оружје по Црној Гори и шире – не државним структурама, већ криминалцима. Ћуте о томе како су најбруталнији шефови мафије из Србије, попут Душана Спасојевића и Милета Луковића – познатијих као вође Земунског клана – имали црногорске личне карте. Ћуте о томе како су им људи из СДБ ЦГ давали оружје. Ћуте о томе како су ти људи слободно оперисали у Црној Гори под заштитом тадашње власти.

Како то да ДПС, који данас покушава да глуми моралну вертикалу региона, никада није одговорио на питање: ко је и зашто дао оружје вођама најопаснијег криминалног клана у региону? Ко је потписивао те документе? Ко је наредио заштиту тих људи? И најважније – колико невиних људи је убијено захваљујући тој мрежи заштите?

О тим темама нема саопштења. Нема скупштинских иницијатива. Нема конференција. Нема оштрих изјава. Зато што би сваки одговор водио уназад – у срце режима који је систематски градио симбиозу између државног апарата и организованог криминала.

Међутим, умјесто суочавања с прошлошћу, ДПС бира да подиже буку – и то не било какву, већ ону усмјерену према вањском непријатељу број један – Александру Вучићу. Његово име служи као димна завјеса сваки пут када се подигне прашина око криминалних структура блиских бившој власти. Та потреба да се скрене фокус са унутрашњих проблема на „екстерног агресора“ постаје патолошка константа у стратегији ДПС-а.

Оно што додатно продубљује апсурд јесте чињеница да оптужбе износи Милан Пауновић, човјек који је дуги низ година био дио безбједносног апарата изграђеног под патронатом ДПС-а. Пауковић није дошао из опозиције, нити из неког „проруско-српског круга“, већ из срца система који је до јуче био неприкосновен. Ако ДПС сада тврди да он лаже, онда мора да објасни – зашто су га именовали? Ако говори истину, мора да одговори – ко ће сносити одговорност?

Опсесивно спомињање Вучића јефтина је политичка гимнастика која можда још има учинка на малом сегменту гласачког тијела, али дугорочно служи само једној сврси – прикривању трагова који воде до врха некадашње власти и њене спреге с криминалом. Црногорска јавност заслужује одговоре о убиствима, пријетњама, и дјеловању државних структура под ДПС-овом влашћу. Умјесто тога, добија још једну рунду старе пропаганде.

Вучић је, наравно, згодна мета. Његово име скреће пажњу. Али истина је неумољива – и не може се вечно скривати иза спољнополитичких спинова. Јер није Александар Вучић тај који је издавао оружје криминалцима у Црној Гори. Није он тај који је давао лажне личне карте убицама. Није он тај који је створио атмосферу у којој је безбједносна служба служила као парадржавна војска ДПС-а. Није Вучић формирао “црне тројке”, није Вучић убио Душка Јовановића…

Јавност Црне Горе има право да зна: да ли је СДБ ЦГ био алат у рукама партије за ликвидацију неистомишљеника? Ко је командовао том структуром? Ко су били оперативци? И зашто се све то – деценијама – заташкавало?

Сваки пут кад ДПС прича о Вучићу, запитајте се – шта то покушавају да сакрију?

(Дражен Живковић, главни и одговорни уредник ТВ ПРВА за Црну Гору и оснивач портала БОРБА)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације