ОСТАЛО ДА ОТМУ ШКОЛЕ И БОЛНИЦЕ: Хроника насиља режима у Приштини над Србима на КиМ - хапшења, укидање динара, упади у институције и светиње

СРБИ на Косову и Метохији годинама су суочени са невиђеним институционалним, економским и безбедносним притисцима, који су последњих месеци, од избијања политичке кризе у Приштини појачани на максимум, са циљем системског истискивања државе Србије и српског националног и културног идентитета из јужне покрајине.

Foto: AP

Дугачка је листа насилних мера приштинског режима које директно угрожавају свакодневни живот наших сународника, њихову слободу кретања, право на језик, образовање и здравствену заштиту. Ове мере представљају директно кршење Бриселског споразума и основних људских права, али међународна заједница, осим млаких саопштења, углавном не реагује.

Тако је јуна 2023. године влада одлазећег премијера привремених институција Аљбина Куртија забранила увоз робе из централне Србије, чинећи штету привредама са обе стране административне линије од више стотина милиона евра. На удару су се нашле основне животне намирнице, чак и лекови, што је додатно погоршало ионако тешку ситуацију у српским срединама на КиМ.

Нови шок уследио је у фебруару прошле године, када је Централна банка тзв. Косова забранила коришћење динара. То је директно угрозило хиљаде Срба, посебно пензионере, социјално угрожене, родитеље школске деце, ђаке и студенте. Филијале Поштанске штедионице на северу су затворене, а платни промет у динарима забрањен, чиме је онемогућена дистрибуција плата и помоћи из централне Србије.

У мају 2023. уз употребу силе уведени су албански градоначелници у општине са српском већином на северу, након нелегитимних локалних избора, које су Срби бојкотовали. С друге стране, Приштина је више пута забранила одржавање српских избора на територији КиМ. Паралелно се системски обрачунавала са Српском листом, партијом са највећим легитимитетом и подршком међу нашим народом у покрајини. Из СЛ су оптужили приштинске власти да им је на парламентарним изборима одржаним 9. фебруара, "отет" један од 10 мандата намењених српској мањини и додељен Куртијевом "лојалном Србину" Ненаду Рашићу.

Континуирано се спроводе притисци на грађане да замене српске таблице и документа "косовским", уз претњу високим казнама и одузимањем возила. Нису поштеђене ни цркве и манастири, које су неретко на мети вандала, док се против СПЦ из политичких центара у Приштини, али и од њихових лобиста из међународне заједице води брутална кампања.

Посебно забрињавају учестале интервенције специјалних јединица РОСУ у српским општинама. Наоружани полицајци улазили су у школе, домове здравља, општине и друге установе које функционишу у оквиру српског система, хапшени су локални функционери, а грађани изложени застрашивању.

Само од почетка године, Приштина је уз дуге цеви упала и заузела све центре за социјални рад који пружају помоћ стотинама угрожених на КиМ, истерала запослене из канцеларија "Србијашума" у Лепосавићу и предузећа "Водовод Ибар" у Северној Митровици, и узурпирала регионални водовод у Зубином Потоку, од којег зависи водоснабдевање житеља целог севера. Прошле недеље, припадници тзв. косовске полиције ушли су у Установу за спорт и омладину у Северној Митровици, па Срби оправдано страхују да би следеће на удару могле да буду школе, факултети и болнице.

Професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Душан Челић каже за "Новости" да је систематски притисак власти у Приштини, нарочито на Србе на северу, отпочео са последњом Куртијевом владом, а посебно интензивиран пре две године након Охридског споразума, односно француско-немачког предлога о нормализацији:

- Бојим се и да иза последњих потеза усмерених против Срба стоје обе ове европске земље, или барем тако то Приштина тумачи. На КиМ су последњих година буквално "ухапшена" људска права Срба. "Хапсе" се књиге на ћирилици, представе, динар, културно-уметничка, а ево сада и спортска друштва. Да не говорим о томе што се хапсе људи, насумично и под упитним оптужбама за некаква кривична дела и наводне ратне злочине, нарочито Срби који потражују своју имовину, то је познат сценарио.

Челић каже да је стање на КиМ за Србе достигло степен несношљивости:

- Данас је, то слободно могу да кажем, херојство живети на КиМ у оваквим околностима. Оно што је преостало од српских институција, то су школе, од предшколског образовања до универзитета, и српско здравство, од домова здравља до Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици. То што Приштина још не посеже за овим институцијама, може да се тумачи на неколико начина. Прво, Курти испипава терен међународне заједнице јер је овде реч о изузетно осетљивим стварима, праву на здравље и образовање, што су универзално призната људска права. Друго, Приштина није створила никакву врсту алтернативе за Србе када је реч о здравственим услугама и праву на образовање.

Наш саговорник упозорава да би институционални вакуум у Приштини, где после фебруарских избора нико нема већину да формира владу, Куртију могао да послужи да посегне и за овим институцијама, као неке врсте "јефтине кампање" и покушаја да ојача подршку у бирачком телу уколико дође до поноваљања избора:

- Страхујем да Курти још не удара на школе и болнице јер их чува као неку врсту "адута" за неку будућу предизборну кампању.

ПРОПАО И 18. ПОКУШАЈ ДА СЕ КОНСТИТУИШЕ СКУПШТИНА ПРИВРЕМЕНИХ ИНСТИТУЦИЈА

ПОНОВО РАМПА ЗА АЉБУЉЕНУ

У ПРИШТИНИ је јуче конститутивна седница скупштине привремених институција прекинута осамнаести пут, након што поново није прихваћен предлог Куртијевог Самоопредељења да гласање за избор председника парламента буде тајно. Њихов кандидат за ту позицију је и даље Аљбуљена Хаџију, иако у претходним покушајима ниједном није добила више од 57 гласова, а за избор је потребна подршка најмање 61 посланика. Опозиционе странке Демократска партија Косова и Алијанса за будућност Косова траже од Самоопредељења да промени кандидата, док је Демократски савез Косова саопштио да неће гласати ни за једно решење које предложи Курти.

Конститутивна седница почела је 15. априла, а на основу резултата избора одржаних 9. фебруара ниједна странка нема довољно мандата да би самостално формирала владу. Самоопредељење има 48 мандата, ДПК 24, ДСК 20, Алијанса осам, Српска листа девет, Странка за слободу, правду и опстанак један, а преосталих 10 мандата припада представницима осталих невећинских заједница.

Препоручујемо

Политика

0 0

РАСПАД СИСТЕМА У ПРИШТИНИ: Конститутивна седница скупштине прекинута осамнаести пут

19. 05. 2025. у 12:09

Политика

1 7

ЕУ РЕАГОВАЛА НА КУРТИЈЕВ ТЕРОР НА КОСОВУ: Зауставите затварања јавних служби на КиМ

17. 05. 2025. у 09:03

Политика

0 84

НАКОН ЕСКАЛАЦИЈЕ КУРТИЈЕВОГ НАСИЉА: Петковић сазвао хитан састанак са представницима земаља Квинте

15. 05. 2025. у 10:50

Политика

0 4

НАСТАВЉА СЕ КУРТИЈЕВ ТЕРОР НАД СРБИМА: Полиција лажне државе упала у постројење Регионалног водовода у Зубином Потоку

15. 05. 2025. у 09:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације