СПОРАЗУМОМ ПРЕКРШИЛИ И "ДЕЈТОН": Војни пакт Загреба, Тиране и Приштине велика претња миру на Балкану и Србији

ДЕКЛАРАЦИЈА о сарадњи Загреба, Тиране и Приштине у области одбране не само да је почетак стварања новог војног савеза на овим просторима, за који Београд отворено каже да је уперен против Србије, него представља и озбиљно кршење Дејтонског споразума и докумената који су из њега произишла пре скоро три деценије а како би се обезбедио мир и спречила трка у наоружању у региону.

Foto: Kosovo online

Наиме, параф који су три министра одбране ставила на меморандум у уторак у албанској престоници у директној је супротности са Споразумом о субрегионалној контроли наоружања, који су 14. јуна 1996. у Фиренци потписале тадашња СР Југославија, односно Србија и Црна Гора, два ентитета БиХ - Федерација и Република Српска, и Хрватска. Документ је уз посредовање ОЕБС, који је и задужен за његово спровођење и контролу, потписан у складу са чланом 4, Анекса 1-Б Дејтонског споразума. Он се ослања на одредбе Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи и ограничава број тенкова, оклопних борбених возила, артиљерије, авиона и јуришних хеликоптера које стране могу поседовати.

На кршење споразума у разговору са шефом НАТО Марком Рутеом у Бриселу упозорио је и председник Србије Александар Вучић:

- Отворили су трку у наоружавању у региону, то је за нас тешка ситуација, али смо разумели њихову поруку. И сачуваћемо своју земљу, одвратити их и увек успешно одбранити од сваког потенцијалног агресора, чак и овако моћног.

Усвајање ове заједничке декларације, чија је главна ставка сарадња у области војне индустрије, долази у тренутку када и Хрватска и Албанија и привремене приштинске институције покрећу програма наоружавања и модернизација оружаних снага, а "упадају у очи" и одбрамбени споразуми које су све три стране склопиле са Турском, која је веома заинтересована да ојача своје присуство и позиције на Западном Балкану.

Тако би у Хрватску до краја године требало да стигну турске беспилотне летелице "бајрактар", које су већ присутне у Албанији и на КиМ. За Приштину је војна помоћ Турске од пресудног значаја за развој и модернизацију снага безбедности, које формира и јача противно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Средином децембра прошле године, са Анкаром је потписала споразум о изградњи фабрике муниције и граната.

Официр КОС у пензији Љубан Каран каже за "Новости" да нема дилеме да Турска има интерес да на Балкану буде присутна на разне начине:

- Председник је у праву када каже да се војним савезом Тиране, Загреба и Приштине отвара трка у наоружању, а непрестано за то нападају Србију, говоре да смо ми војна претња, док се они удружују и стварају је. Они су војно сарађивали и раније али баш су сад нашли овај тренутак кад је Србија у унутрашњим проблемима, да провоцирају и склапају војне пактове. То је саставни део општег напада на Србију који се уклапа у хибридни рат који поједини у региону воде заједно са неким великим силама, посебно Немачком и Великом Британијом.

Каран пита и да ли више има иједан споразум, а да се поштује, посебно они који су у вези са Србијом и српским корпусом:

- Србија све те договоре поштује, међутим, друга страна само ако им је корисно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације