И "ПЛАВА КАРТА" МИРИШЕ НА СРБЕ: Имали би сва права као држављани, осим бирачког - бура у Црној Гори због предлога статуса исељеника

ПОМОДРЕЛИ су следбеници Мила Ђукановића од најаве лидера Демократске народне партије Милана Кнежевића да би Црна Гора попут Турске преко "плаве карте" решила статус исељеника који немају црногорски пасош. У случају да се то оствари онда би они могли да добију сва права која уживају црногорски држављани осим - бирачког. Међутим, опозиција (ДПС и привесци) страхује да би се исељеницима после неколико година преко "карте" кришом отворила врата да аплицирају за држављанство Монтенегра и уврсте у бирачке спискове.

Фото: В. К.

Иако се идеја Кнежевића не односи само на Србе из Црне Горе који живе у Србији, региону и свету, него и за друге народе чија су вековна огњишта подно Ловћена, то није умањило кампању против овакве замисли у којој предњаче подгоричке "Вијести". Иначе, "плава карта" је решење које је, кроз измене закона о држављанству, Турска увела 1995. године. Она омогућава бившим турским држављанима по рођењу, који су се одрекли свог држављанства, да задрже везе с Турском и уживају многа права слична онима које имају турски држављани, попут права на боравак, рад, улагања и власништво над имовином. Међутим, искључени су из других права попут права гласа, обављања јавних функција и служења војног рока.

- Ван граница Турске у Европи живи око осам милиона Турака и сви имају тзв. плаву карту. Она им омогућава да имају сва права као сви грађани или држављани Турске који живе у Турској, изузев права гласа - подсетио је Кнежевић.

Према Закону о црногорском држављанству из епохе ДПС, особа, уз црногорско, може имати и држављанство друге државе ако га је стекла пре проглашења независности на мајском референдуму 2006. године, или ако с другом земљом постоји билатерални споразум.

Лидер Слободне Црне Горе Владислав Дајковић подржава предлог Кнежевића. Он за "Новости" каже да Црна Гора не сме остати једина земља у региону која својим грађанима ускраћује право на двојно држављанство, посебно имајући у виду историјске, културне и породичне везе са Србијом и српским народом уопште.

- Модел "плаве карте" омогућио би да се ово питање реши на начин који не угрожава државне интересе, напротив - јача везе са дијаспором, подстиче економски развој и афирмише Црну Гору као демократску и инклузивну државу. Ово је праведан и одржив начин да се исправи вишедеценијска неправда.

И председник Скупштине Андрија Мандић залаже се за дијалог о двојном држављанству. То су црногорски екстремисти дочекали на нож, сматрајући да "просрпска власт" и њен лидер Мандић желе доминацију својих снага у Црној Гори у којој ће нестати "црногорски идентитет". Из Дигиталног форензичког центра упозорили су да би усвајањем закона о двојном држављанству Црна Гора у потпуности постала део "српског света".

У децембру 2023. Мандић је најавио кораке ка изменама закона о држављанству и Уставу у делу који се тиче службеног језика. Влада Здравка Кривокапића је две године раније иницирала измене тог акта, што је изазвало протесте националних Црногораца "због покушаја демографског инжењеринга". Дан уочи гласања о неповерењу 4. фебруара 2022, Кривокапићев кабинет је донео одлуку у којој се у 10 година боравка у Црној Гори урачунава пет година привременог и пет година сталног боравка. Ранији законски услов за пријем у црногорско држављанство подразумевао је 10 година сталног боравка у Црној Гори. Та уредба се примењује, док Уставни суд још није одлучио о уставности таквог решења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације