"ГОРЕЛО ЈЕ КОСОВО ПОЉЕ, А МЕНИ ЈЕ ГОРЕЛА ДУША": Потресна исповест Драгане која је током погрома била сама у стану са три малолетне ћерке
ЗА Драгану Станојевић која је 17. марта 2004. године са три ћерке од две, осам и 12 година била у Косову Пољу, сећања на тај датум никада неће избледети, а дим од паљевина и страх, како тврди, осећа и дан данас.
Foto: Printskrin
Станојевић тврди да би волела да заборави датум и дан погрома, јер је за њега вежу јако болна сећања, али свесна је, каже, да се заборавити не сме.
- Горело је Косово Поље, гореле су куће наших комшија, а мени је горела душа. Горела ми је душа због осећаја безпомоћности, због спознаје да, нажалост, права и правде нема - истиче Станојевић за Косово онлајн.
Она је тог дана била сама у стану са три ћерке.
- Дим од паљевина и гарежи још увек осећам, и сваког 17. марта и сваког дана. 20 година је прошло од тог дана, а сећања су, на моју жалост, још увек подједнако жива. Тих дана, када обележавамо тај датум, често чујем речи 'погром' и 'прогон', а мени су у глави речи мојих кћерки 'мама, гори наша школа, где ћемо сада у школу?' и 'тата, где си сада да нас видиш, нас ће овде да убију'. Наиме, моје девојчице су три месеца пре тог догађаја изгубиле оца, а ја супруга. Отац је ипак неко ко је заштитиник и неко на кога оне можда више рачунају, него на мајку као заштитника - прича Станојевић.
Све очи су тог дана биле упрте, како прича Станојевић, у међународне представнике који су на Космету били задужени за очување безбедности, међутим, од њих је дошло, како истиче, и највеће разочарење.
- Трачак наде је био долазак једног оклопног возила Кфора, али то је било уједно и највеће разочарање, јер су од нас тражили да за пет минута изађемо из својих станова и да нас отпрате до Угљара, а где после, то нам нису рекли. Нисмо изашли, провели смо једну бесану ноћ, ноћ у којој су се чули пуцњи, падање крова и урлици одушевљења наших комшија Албанаца када би која кућа пала, срушила се и изгореле. Ја сам покривала деци главу да то не чују, плакале су две старије, а најмлађа је плакала због њих. То никада нећу заборавити - истиче Станојевић.
Сутрадан је одлучено да жене и деца напусте зграду.
- Ми смо недељу дана били код мојих родитеља и поново се вратили у Косово Поље и тамо били до 2007. године када смо, нажалост, морали да напустимо Косово Поље, јер смо били подстанари, а газда је продао стан. То је био још један трауматичан дан за мене и за моју децу, јер смо морали да одемо из места, где сам ја била најсрећнија и провела најлепши део своје младости, а оне место где су рођене - прича Станојевић.
Тврди да би волела да се такви дани нигде, никоме и никада не понове.
- Често чујем од својих колега када кажу био је то сасвим обичан дан, за нас Србе са Косова и Метохије више нема обичног дана, од 1999. године, а можда и пре тога. Тако се ја сећам тог 17. марта и волела бих да се то нигде, никада и никоме не понови - истиче она.
Иако сада живе у Грачаници, Драганина најстарија кћерка је постала професор у школи за којом је некада плакала док је горела, а то им, истиче Станојевић, даје наду за останком и опстанком.
(Косово онлине)
БОНУС ВИДЕО: ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте трејлер за филм "Жетва"
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)