ХАГ КАО ДЕЖУРНИ АДУТ ЗА УЦЕНЕ: Позив Механизма на саслушање радикала због откривања тајних података само је вид политичког притиска

М. Ст. - С. С. Р.

26. 05. 2022. у 10:19

ОДЛУКА да се Хашки трибунал у финишу свог постојања врати у игру отварајући још један случај непоштовања суда у процесу против лидера СРС Војислава Шешеља, на који је пре четири године стављена тачка, само је још један вид притиска на Београд. Позиви за саслушање који су упућени на адресу осморо бивших и садашњих радикала, укључујући и Шешеља, којима на терет стављају откривање тајних података и имена сведока, увод су у стварање још једног разлога за потенцијалне тврдње Запада да Србија не поштује међународно право и не испуњава своје обавезе.

ХАГ КАО ДЕЖУРНИ АДУТ ЗА УЦЕНЕ: Позив Механизма на саслушање радикала због откривања тајних података само је вид политичког притиска

Фото: Новости архива/В, Данилов

Баш у тренуцима када Београд покушава да одбрани своју неутралну позицију у вези са украјинским сукобом, позивајући се на међународно право, стижу нова "очекивања" у вези са хашким судом, који је већ прешао у домен историје. Готово две трећине наших осуђеника (укупно добили 1.200 година затвора) већ је одслужило казне, многу су преминули, а до коначног спуштања завесе чекао се само завршетак процеса против безбедњака Јовице Станишића и Франка Симатовића.

Али, онда су истражитељи напрасно одлучили да ударе на радикале, па се Марина Рагуш, Љиљана Михајловић, Огњен Михајловић, Миљан Дамјановић, Немања Шаровић, Мирољуб Игњатовић и Шешељ сада полако укрцавају у вагон у којем су још одраније Вјерица Радета и Петар Јојић, већ оптужени за непоштовање суда. Ипак, Србија њих не жели да изручи Схевенингену, јер по нашем закону о сарадњи са Хагом није дужна да испоручује своје грађане, осим у случају ако се терете за ратне злочине.

Радета каже да је позив за саслушање у Хаг још једна од бесмислица, те да је "просто невероватно да је неком пало на памет да позива и да сумњичи некога зато што је објавио књиге које се односе на његов цео хашки процес".

- Тај део где се спомињу заштићени сведоци, то је све објављено и то је Шешељево легитимно право. Он је слободан човек - сматра Радета.

Према речима адвоката Томе Филе, очигледно је да се Хаг у последње време користи као вид притиска на Србију.

- Траже да се изруче Радета и Јојић, не пуштају наше осуђенике на слободу иако су одслужили две трећине казне. Требало је да кући дође Небојша Павковић и многи други, али се не поштује правило одлежане две трећине казне, него се од њих захтева да се покају на начин на који то жели председник Механизма Ађијус, да признају дело које су негирали током суђења и да се извине жртвама...

Он указује на још један нонсенс ад хок трибунала, који је направио СБ, без сагласности ГС УН, а то је да сами пишу правила мимо свих међународних прописа. Тако нема застарелости изношења поверљивих података.

ЗАТВОРСКА КАЗНА И ДО ДВЕ ГОДИНЕ

ЗА непоштовање суда максимална казна је две године затвора. Њу је већ док је био у Хагу добио Шешељ. Осталима су изрицане казне од неколико месеци или новчане. И бивша портпаролка суда Флоренс Артман је, после објављивања књиге о процесима у Хагу, добила седам дана затвора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

А КУД ЋУ САД ЈА – цртица поводом представе Башта сљезове боје