КОБАН БИО СУСРЕТ АЛИЈЕ И ЦИМЕРМАНА: Како је Изетбеговић одбацио Кутиљеров план и гурнуо Босну у крвави сукоб?

ПОСЛЕДЊА нада да ће Босна остати мирна ишчезла је када је бошњачки лидер Алија Изетбеговић повукао потпис са Лисабонског споразума, познатијег као Кутиљеров план по презимену португалског дипломате Жозеа, а који је био договор лидера три конститутивна народа те бивше југословенске републике.

Пијаца на Маркалама, Фото Архива

Данас, 18. марта се навршавају три деценије од овог неуспелог покушаја да се избегне рат, који је потом узроковао скоро 100.000 жртава и скоро милион избеглица и прогнаника.

А, поменути документ је предвиђао скоро све исто као Дејтонски споразум, који је после три и по крваве године потписан у војној бази Рајт Петерсон. Чак из максималистичке бошњачке позиције није предвиђао компактне територије националних јединица које би биле под контролом три народа. И то без иједне жртве.

Главни кривац за крах је без сумње Изетбеговић. О догађајима у предвечерје сукоба својевремено је сведочио српски члан Председништва БиХ Никола Кољевић. Он је пренео Алијин став са једне од седница колективног органа власти у којој је будући "отац бошњачке нације" изговорио: Ако треба бирати између суверености и мира, ја ћу изабрати сувереност.

Кољевић је ту реченицу и Изетбеговићево чињење, поготово повлачење потписа са Кутиљеровог плана, после хитног састанка са тадашњим америчким амбасадором Вореном Цимерманом назвао - злочином против мира!

Истог је става и српски политиколог проф. др Ненад Кецмановић:

- Повлачењем потписа са Кутиљеровог плана који је био потписао заједно са Караџићем и Бобаном, Изетбеговић је извршио злочин против мира, који се у стручној литератури дефинише као највећи злочин јер је праузрок свих злочина који уследе током рата. На тај начин је изазвао смрт 100.000 људи на све три националне стране, а понајвише на пораженој муслиманско-бошњачкој. Иако је направио кобну грешку са несагледивим последицама, Алија није абдицирао, а није се нашао ниједан од муслимана у његовом окружењу да га благовремено свргне с власти.

Ненад Кецмановић, Фото Танјуг

У својој књизи "Сјећања" Алија се жали како се "није сналазио у преговорима са странцима", подсећа наш саговорник.

- Иако ништа не конкретизује, то се вероватно односи на кобни сусрет са америчким амбасадором Цимерманом, који је дојурио колима из Београда нетом пошто се Алија вратио са потписивања из Лисабона. Овај га је натоциљао да повуче параф. Постоји више верзија о томе шта је био садржај њиховог разговора, али западни аутори нерадо признају да су САД преко Цимермана кумовале рату. Док је Изетбеговић о томе ћутао, дотле је Цимерман на новинарска питања давао крајње противречне одговоре. Од тога да је на Алијино вајкање, само упитао зашто је онда потписао, до тога да се касније кајао што га је ипак навео да одустане од аранжмана који би спречио рат. Чак је, наводно, дао оставку у Стејт департменту зато што САД нису војно интервенисале још 1992.

Кецмановић каже да ако покушамо да рекоструишемо тај фатални дијалог, Цимерман је Изетбеговићу највероватније рекао да Америка, у складу са својим системом вредности, може да подржи једино мултиетничку БиХ, без територијално-етничке поделе. А овај је закључио да ће му САД суперсилом немогућу државу и направити. Видео је у томе шансу да муслимани као најбројнији, по систему један човек - један глас, завладају целом Босном, иако је пре тога за муслимане тражио "само онолико колико могу просперитетно контролисати".

- До јуче верник који није имао национално осећање, Алија се најпре претворио у националног вођу, а онда преобукао у председника грађанске државе. Да није по наговору амбасадора повукао потпис, не би било Казана, Добровољачке, Тузланске колоне, Возуће, па ни Сребренице. Цимерман је требало да буде првооптужени у Хашком трибуналу, а цинизам америчке дипломатије досегао је врхунац када је Холбрук у Дејтону пред Алију ставио да потпише споразум идентичан Кутиљеровом.

Португалски дипломата, кроз читаву своју каријеру, није се либио да више пута апострофира САД као главног кривца за пропаст споразума који је сачинио.

ЛОКАЛНИ НАЦИОНАЛНИ ОКРУЗИ

Лисабонски споразум је мировни план који су предложили Питер Карингтон и Жозе Кутиљеро, као резултат мировне конференције одржане у фебруару 1992. у покушају да се спречи рат у БиХ. Он је предвиђао етничку консолидацију на свим административним нивоима и давање већих овлашћења локалним властима науштрб централне власти. Међутим, сви окрузи би били класификовани као муслимански, српски и хрватски, чак и ако не би постојала одређена етничка већина.

Препоручујемо

Република Српска

0 2

НЕНАД КЕЦМАНОВИЋ: Бизарна опседнутост геноцидом као национална идеологија Бошњака

19. 01. 2022. у 12:07

Република Српска

0 0

НЕНАД КЕЦМАНОВИЋ ЗА „НОВОСТИ“: Дошао је тренутак – „бити или не бити“ за Републику Српску

10. 01. 2022. у 15:19

Регион

0 4

БиХ ЈЕ ПОРЕМЕЋАЈ КОЈИ ТРАЈЕ 25 ГОДИНА: Милановић жестоко о Сарајеву - "Баш би ме било брига за њих да нису на граници"

15. 03. 2022. у 16:55

Друштво

2 7

СКАНДАЛ У ТУЗЛИ: Промовисан додатак уџбенику историје - ђаке уче да су Срби агресори

15. 03. 2022. у 11:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације