Колумне

ЋИРИЛИЦА ДЕЖУРНИ КРИВАЦ: Нова епизода напада на српско писмо, овога пута у Мостару

Вук Мијатовић

15. 04. 2021. у 12:09

Свака разбијена табла, свако враћено писмо подсећање је на страхоте НДХ

ЋИРИЛИЦА ДЕЖУРНИ КРИВАЦ: Нова епизода напада на српско писмо, овога пута у Мостару

АПРИЛА 1941. основана је усташка и нацистичка НДХ. Већ петнаестак дана касније донета је злогласна Законска одредба о забрани ћирилице. Са свих зграда уклоњени су натписи на том писму, као увод у покушај уклањања читавог српског народа у Хрватској.

Осамдесет година касније, готово у дан, поново је једна званична институција дозволила себи да напише "Забрањено писање ћирилице". Учинила је то "Хрватска пошта" из Мостара, на писму послатом из тог града у Нови Сад. На жељену адресу пошиљка није стигла. Надлежни су је вратили пошиљаоцу уз цитирано, срамно образложење. Да све буде горе, то је учињено у Босни и Херцеговини, где је ћирилица једно од званичних писама.

Није ово једини напад на српско писмо. У Вуковару покушаји постављања табли са ћириличким натписима редовно доводе град на ивицу грађанског рата. Табле на јавним институцијама исписане ћирилицом небројано пута су разбијане чекићем. Тамошњи званичници, упркос одлукама суда, одбијају да их поставе тврдећи да "још није време".

Свака разбијена табла, свако враћено писмо подсећање је на страхоте НДХ. Државе на чијој територији је некадашња Павелићева творевина забрањивала српско писмо, макар из поштовања према жртвама геноцида у којем су страдале стотине хиљада Срба, тако нешто себи не би смеле да дозволе. Да не идемо толико далеко да говоримо о праву на коришћење сопственог језика и писма.

За оне који не могу да прежале НДХ, ћирилица је била и остала симбол српског народа, који треба уклонити и забранити. Понекад се чини да управо такви ћирилицу доживљавају као нешто нераскидиво везано са српским идентитетом, много више него сами Срби. И да им је више стало да је забране и протерају, него Србима и Србији да је сачувају.