Колумне

БОЈИЋ ТО НИЈЕ ЗАСЛУЖИО: Хоће ли Нишлије распетљати збрку која је настала са именима улица

ЈЕЛЕНА ЋОСИН

24. 03. 2021. у 11:50

Нико се не усуди да јавно каже да Бојић не може изгубити улицу у Нишу, због његових дела, због "Плаве гробнице", због храбрости када је гордо бранио своју земљу, најпре у балканским, а онда и у Првом светском рату

БОЈИЋ ТО НИЈЕ ЗАСЛУЖИО: Хоће ли Нишлије распетљати збрку која је настала са именима улица

СВЕ и да ништа друго није написао осим "Плаве гробнице", Милутин Бојић би заузео почасно место у историји српске књижевности. То је већ сасвим довољан разлог да се улица у Нишу која носи његово име никад не доведе у питање. Међутим, не само да је доведена, већ је он своју улицу - "изгубио".

У овом граду, у ком је славни писац боравио пред Први светски рат радећи као цензор војне поште, одвајкада постоји улица у насељу Пантелеј која се дичи његовим именом. Међутим, нечијом грешком она је у администрацији преименована у непостојећег Милутина Бојовића, па је пре десетак година у другом крају града још једна улица понела име познатог поете. Тако је настала збрка - две улице које би требало да носе име познатог песника, али једна са погрешним презименом. И у тој збрци, надлежни одлуче да једну, ону исправно заведену, преименују и назову по глумцу Десимиру Деску Станојевићу.

Неспорно да и Деско, чувени Палилулац, глумац који је у нишко позориште први донео светски познати мјузикл, заслужује своју улицу у насељу у којем је одрастао и живео. Али, зар је због тога требало да је изгуби песник и српски војник? Када све сумирамо, остаје Улица Десимира Станојевића и Улица Милутина Бојовића, и уверење Комисија за назив улица у Нишу да песник није остао без почасти. Можда, али је онда у најмању руку требало прецизно објаснити како је дошло до овакве грешке, дуплирања и, пре свега, хоће ли она бити исправљена. Нико се не усуди да јавно каже да Бојић не може изгубити улицу у Нишу, због његових дела, због "Плаве гробнице", због храбрости када је гордо бранио своју земљу, најпре у балканским, а онда и у Првом светском рату. Као да је, бојићевски речено, и на савест градских отаца "пала тресетница".