МОРАЛ ПРОФЕСИЈЕ: Шта нам Миша Бркић продаје тврдњом да су Венецуелу уништили "комунисти", а не америчке (и европске) санкције?

Филип Родић

18. 01. 2026. у 17:27

ЗА политичара није грех да лаже, јер политичару је посао моћ и власт, а за интелектуалца јесте јер је интелектуалцу посао истина - писао је шпански филозоф Хосе Ортега и Гасет, како воли да га цитира мој колега Мухарем Баздуљ, указујући да морал није исти за сваку професију, јер ни очекивања друштва нису иста за људе који се баве различитим пословима.

МОРАЛ ПРОФЕСИЈЕ: Шта нам Миша Бркић продаје тврдњом да су Венецуелу уништили комунисти, а не америчке (и европске) санкције?

Фото З. Јовановић

На пример, за пијачног продавца није толики грех ако вас лаже о квалитету неког књижевног дела, али је варање на ваги врхунски злочин. Исто тако, за једног новинара, посебно оног економског, највећи грех према професији је да вас лаже о економији и узроцима економског краха једне земље. Па макар, односно утолико пре, ако је то увијено у плашт низа тачних и врло прецизних економских података. Јер таквој процени сте склони да верујете.

Такво огрешење према моралу професије починио је економски новинар Миша Бркић пишући текст о томе како је "комунизам ојадио Венецуелу". Износи Бркић у тексту читав низ података који су, чини се због остатка текста, ту више да неистине делују уверљивије, него да читаоцу дају праву слику о дешавањима у земљи о којој пише. Прво, греши Бркић што Венецуелу проглашава за "комунистичку земљу".

Ноам Чомски, на пример, каже: "Чавезову капиталистичку власт никада нисам описивао као 'социјалистичку' нити наговештавао нешто толико апсурдно. Она је врло далеко од социјализма. Приватни капитализам је очуван." Приватни сектор доносио је чак 70 посто БДП-а 2009. Чавистичку власт је као "државни капитализам" описивао и Ијан Бремер, власник и председник консултантске куће за политички ризик "Јурејжа груп" и аутор књиге "Крај слободног тржишта".

Пише Бркић и како су "чависти" од Венецуеланаца направили "најсиромашније и најбезнадежније људе на планети". О безнадежности је тешко писати на основу опипљивих података, али иако нису богати, Венецуеланци су далеко од тога да су "најсиромашнији". Према Међународном монетарном фонду, Венецуела је 59. на листи најсиромашнијих, испред, на пример, Пакистана или Либана. Што, свакако, није утешно.

Проблем са Бркићевом "анализом" је, међутим, нешто много озбиљније од овога. "Анализа", очигледно је, има за циљ да читаоцу докаже да киднаповање Чавезовог наследника Николаса Мадура и најављени долазак америчких мултинационалних (зар "америчко" и "мултинационално" није у колизији?) нафтних компанија није "трагедија" него заправо спасоносно.

Указује Бркић како се кретао БДП Венецуеле у време владавине чависта - "Пре 25 година БДП Венецуеле био је око 4.800 долара по становнику. У 2014. години, био је скоро 16.000 долара. А најновије процене за 2025. годину су око 4.000 долара - отприлике 20 процената мање него 2000. године и 75 одсто мање него 2014. године." Указује он и на проблеме са снабдевањем водом, храном, лековима" Бркић исправно указује и на негативне трендове у венецуеланској нафтној индустрији: "У 2024. на листи годишње производње 12 чланица Опека Венецуела је била на 9. месту с дневном продукцијом од само 874.000 барела.

Поређења ради, Саудијска Арабија је у истом периоду производила близу 10 милиона барела дневно, а испред Венецуеле били су УАЕ, Ирак, Кувајт, Иран, Нигерија, Алжир и Либија. Још 2015. године ПДВСА је, према подацима ОПЕК-а, успевала да извози два милиона барела сирове нафте дневно, да би 2021. године извоз пао на 500.000 барела, а 2024. износио је 655.000 барела. У новембру 2025. скочио је на 921.000 барела. Венецуела сада представља мање од један одсто глобалне понуде сирове нафте."

Додаје Бркић како је "Кина као велики пријатељ Мадурове Венецуеле и велики купац њене нафте престала од 2016. године да инвестира и кредитира нафтни сектор те државе јер је била разочарана размерама корупције и расипништва боливарских револуционара". Ово је неистина. Према подацима агенције Ројтерс, кинески инвеститори су после 2016. у нафтни сектор Венецуеле уложили 2,1 милијарду долара.

Према Алманаху ЦИА - да се не позивамо на неке податке који би могли бити протумачени као благонаклони према Венецуели, или Кини - "кинеске стране инвестиције у Венецуели достигле су врхунац од 3,5 милијарди долара 2018, али од тада се константно смањују". ЦИА додаје и разлог за тај пад и у томе је и суштина Бркићевог професионалног неморала - "то је делом због ширења америчких санкција против Венецуеле 2019. године, великог пада цена нафте 2020, упорне хиперинфлације и лошег управљања венецуеланским нафтним сектором".

Заиста је невероватно да поштени Бркић ниједном речју у целом свом тексту није поменуо америчке санкције и њихово (и европско) отимање венецуеланске имовине. Да је теза да је (само) "комунистичка тиранија" заслужна за лоше стање у овој земљи погрешна и да приватизација (продаја странцима) нафтне индустрије није једино решење за излазак из беде показују и подаци које сам износи. Пре Чавеза није било "комунизма" у земљи и нафтни сектор је био у власништву "америчких мултинационалних" компанија, па је БДП 2014. био скоро четири пута већи него пре доласка "комуниста" на власт, а и пад извоза нафте на који Бркић указује не коинцидира са национализацијом нафтног сектора него са увођењем америчких санкција 2019.

Разлог овоме? С обзиром на то да Бркић пише за "Данас", може се наслутити да скретање пажње са спољног фактора на "неспособност" и "корумпираност" домаћих елита, и тражење спаса управо у том страном фактору, има за циљ стварање истог сентимента и аргумента код домаћег читаоца према нашим властима, које се оптужују за исте ствари као и венецуелански "диктатор". А не смемо заборавити ни НИС. И ту компанију сада, вероватно, уништавају "комунисти", а не америчке санкције. Мислите о овој врсти морала професије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - краљице злочина

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

КАДА је Агата Кристи двадесетих година прошлог века села у легендарни Оријент експрес, није могла ни да слути да ће јој управо тај воз, његови путници и предели кроз које је пролазио, подарити једну од најславнијих прича у историји књижевности.

21. 01. 2026. у 16:48

Коментари (0)

ХРВАТСКА НЕЋЕ ДА ИГРА СА СРБИЈОМ У ПОЛУФИНАЛУ! Какав расплет на Европском првенству у ватерполу!