KOMEНТАР: Банатске шоре око НИС

ТРАЖИМО хитну национализацију "Нафтне индустрије Србије" и враћање контроле над том компанијом. Ако буде потребно - ангажовање полиције и војске да помогне у преузимању стратешког предузећа и заштити интересе Србије.

Фото Д. Миловановић

Ово је мртав 'ладан изјавио некада перспективни играч банатских шора и вечита замена Ненада Чанка. Лигашку дику Бојана Костреша узимамо као екстремни пример прозападних формација у Србији, које су као хијене кад нањуше крв почеле да се шуњају око енергетског гиганта којем на врата куцају америчке санкције.

Водећи се европским начелом да је право својине неприкосновено (осим ако није реч о руској имовини), овдашњи заљубљеници у Брисел у стопу следе Фридриха Мерца, у којем су прорадили гени његовог имењака Барбаросе, а који припрема свој сулуди крсташки поход на Русију:

- Откључавање замрзнуте руске имовине за финансирање ратних напора Украјине, мого би Кијеву да обезбеди војну подршку током три до пет година - поручио је немачки канцелар.
Из Поношевог СРЦЕ нису толико брутални као Чанков мали:

- Бајатовић и владајућа коалиција учинили су све да Србија на пољу гаса остане у гвозденом загрљају Русије.

Странка бившег начелника Генералштаба, који је, ако је веровати "Викиликсу" и тадашњем амбасадору САД Мајклу Полту, својевремено обећавао да ће Србија ући у НАТО, логички "постројава" чињенице - зашто бисмо, солидно придављени гвозденим загрљањем, куповали јефтинији руски гас, кад можемо скупљи течни од Американаца као наша малоумна сабраћа из ЕУ?

Надовезује се и млада нада Павле Грбовић из ПСГ:

- Санкције НИС су директна последица политике власти која упорно избегава усклађивање Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ. Наша земља хитно мора да обезбеди контролу над стратешком компанијом и осигура енергетску стабилност.

Занимљиво је како се сви побројани љуте само на своје руководство и Москву, али не спомињу то ко је увео казнене мере - не само НИС него и целој Србији? У неком паралелном универзуму Костреш, Грбовић и Понош вероватно би питали Американце како је ДОС Американцима "Сартид" у Смедереву продао за свега 21,3 милион долара? Па би им набили на нос и то да је у ту цену урачуната комплетна нова железара, која је на 300 хектара укључивала шест челичана и ваљаоницу, стару железару са три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу, смедеревску луку од регионалног значаја са све слободном царинском зоном на површини од 21 хектар, фабрику креча у Кучеву и више других некретнина. Американци су стекли и ексклузивно право да пет година управљају производњом и убирају добит, а да притом не сносе никакву одговорност за евентуално лоше пословање.

Знамо добро како се то завршило, али нам поменута дружина (и појединци из власти) пробија уши како смо будзашто продали НИС Русима. Скупља је била њихова свака суза за рудном рентом од Чуркиновог вета 2015. у УН или од принципијелне и истрајне политике Кремља да поштује територијални интегритет Србије. Не, Понош, Грбовић и Костреш (и неки из власти) би Русима отели НИС, јер су нама Американци и Брисел отели Косово. Сваком по заслузи. Око за око, зуб за зуб!

Којекакви деривати покојног ДОС понашају се тако као да је Србија једино НИС продала Русима, а да је све остало сачувала. Не морамо да их подсећамо да су као на тацни западном Левијатану после председника и генерала изручили и комплетно српско друштво. Да су борце са Кошара сабили у ровове заборава, да су војску ражаловали до нивоа ловачког друштва (топљење тенкова у поменутом "Сартиду" је већ опште место), да су нам болоњез факултете претворили у колоквијум течајеве, да су нам школе претворили у огледне НВО фарме, да су велике и угледне фабрике постале легати неукуса нове пљачкашке класе...

Нажалост, неке од ових славних петооктобарских тековина преживеле су и под овом влашћу, која се, не својом кривицом, нашла између чекића и наковња.

- Ја се грозим отимања руске имовине које спроводи Запад, замрзавања, па онда поделе имовине неком другом. Не могу то да прогутам, да ми отимамо нечију имовину - казао је недавно председник Александар Вучић.

То отимање свакако би значило неформално увођење санкција Русији и шеф наше државе то добро зна. Геостратешки - Србија би се придружила акцији сузбијања руског утицаја на Балкану, што је и циљ стратега из Стејт департмента. А ноншалантност добро плаћеног руског менаџмента у НИС уочи надоласка ембарга, опомиње нас да и они имају закулисне калкулације.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације