НЕЋЕ МОЋИ, Улога Зелених у обојеној револуцији

ЗАШТО долазак представника европских Зелених на протесте у Србији не треба да чуди? Не из оних узвишених разлога који вам први падају на памет попут борбе за слободу, демократију, животну средину и слично.

Фото З. Јовановић

 Он је дечак стар око десет година, лепог лица, пуних усана, правог носа и косе до рамена. Анђеоска крила излазе из његових уских леђа, а танким линијама на предњој страни његовог тела нацртан је пенис - почетак је текста који је под насловом "Педофилске везе прогањају Зелену партију" у мају 2013. објавио угледни немачки недељник "Шпигл".

"Ова слика је 1986. године одштампана у билтену националне радне групе за 'гејеве, педерасте и транссексуалце' Зелене партије. Билтен није послат на адресу само неколико раштрканих чланова партија, него свим посланицима Зелене партије у немачком парламенту и партијском седишту у Бону", додаје "Шпигл" у тексту у којем се нашироко и надугачко објашњавају везе ове странке са педофилским покретом, додајући да документа која су процурила те године "указују да је утицај педофила на ту странку био много већи него што се раније мислило".

Недељник истиче да "ниједна политичка групација у Немачкој није промовисала интересе мушкараца са педофилским тенденцијама тако ватрено као еколошка партија" која је "практично служила као "парламентарно крило педофилског покрета". "Када је Зелена партија основана 1980, педофили су били део покрета од самог почетка. Не у центру активности, али увек у орбити. На првој партијској конвенцији у Карлсруеу, пацифисти, феминисти и противници нуклеарне енергије били су у друштву такозваних урбаних Индијанаца који су се залагали за 'легализацију свих сексуалних односа одраслих и деце'. Од тада су педофили често били видљив део скупова Зелене партије", додаје "Шпигл".

Ово, нажалост није била карактеристика Зелених само у Немачкој, него и шире на простору који данас обухвата Европска унија. За Француску није неопходно да документа процуре. Тамошњи "зелени" лидер Данијел Кон-Бендит (има двојно француско и немачко држављанство), Црвени Дани, како су га звали у време када је предводио насилне протесте у мају 1968. у Паризу (што се данас сматра првом обојеном револуцијом) написао је у својој аутобиографској књизи "Велики базар" из 1975: "Знате, дечја сексуалност је фантастична ствар. Морате бити искрени и поштени. Са веома малом децом, то није исто као са оном старом од четири до шест година. Када мала, петогодишња девојчица почне да се свлачи, то је фантастично, јер је игра. То је невероватно еротична игра." На Швајцарској радио-телевизији Кон-Бендит је 1975. године изјавио: "Имајући искуства са децом, играјући се с њима, имајући емотивне, чак и сексуалне односе са њима, сексуалне у емотивном смислу, миловања, итд, научио сам много о себи".

Да су овакве склоности не појединачни испад, него општеприхваћене у круговима европских Зелених указује чињеница да је Кон-Бендит све до повлачења из политике 2014. године био кључна личност ове групације и пуних десет година - од 2004. до 2014. - био шеф њиховог посланичког клуба у Европском парламенту. Ову функцију сада обавља Вула Цеци која ових дана на лицу места подржава насилне протесте у Србији.

Зелени 1999. године својој борби додају још један аспект који није баш у складу са декларисаним позицијама - ратовање за мир. Уверење да се само проливањем крви може остварити пацифистички идеал увео је тадашњи шеф немачке дипломатије из редова Зелених Јошка Фишер који је у убеђивању својих партијских другова и сународника у то да Немачка мора први пут од Другог светског рата напасти другу суверену земљу ишао толико далеко да је Србију упоредио с Аушвицом. Његов колега у влади, тадашњи министар финансија Оскар Лафонтен, који је поднео оставку због немачког учешћа у агресији на Србију, рекао је Фишеру тим поводом да су "Аушвиц и створили они који су, наводно, хтели да га спрече, а НАТО сада чини управо то - тада су тамо биле гасне коморе и метак у потиљак, а данас то чине компјутерске убице са висине од пет хиљада метара".

Ову традицију Зелени су наставили и следећом приликом када се неки њихов представник нашао на челу немачког министарства спољних послова. Аналена Бербок је позната по ватреном залагању за наоружавање Украјине и интензивирање подршке у борби против Руса. У том циљу она се није либила ни да стоји раме уз раме са борцима отворено неонацистичког батаљона "Азов" који су били распоређени у месту Широкино у време када је, пред почетак Специјалне војне операције, 8. фебруара 2022. Бербокова обишла њихове положаје. И то је ствар која немачке Зелене повезује са нашим Зелено-левим фронтом. Сетите се како су кукали када су Руси заробили њиховог "друга Гундија" у Азовстаљу, последњем упоришту "азоваца" у Маријупољу. А Гунди је тамо успео да се пребаци из Сирије, где је ратовао против регуларних сиријских снага Башара Асада, управо захваљујући њиховој (зелено-левој) подршци. А били су веома активни и током "Мајдана", само мање видљиви од, рецимо, Викторије Нуланд и Џона Мекејна.

Има још свашта да се напише о непочинствима европских Зелених од повезаности бившег шведског министра за урбанизам из редова Зелених Мехмеда Каплана са турском екстремистичком организацијом "Сиви вукови" (формирани у оквиру тајне НАТО операције "Гладио") чији су припадници, између осталог, убили руског пилота обореног изнад Сирије 2015. године, до негирања Холокауста и антисемитизма, што је био случај са Францускињом Жинет Скандрани, али немамо довољно простора за то.
И онда треба ли да чуди да људи овако стручни за злоупотребу деце од вртића до средњошколаца, па и студената, долазе овде да "подржавају" "нашу децу"? Треба ли бити изненађен што такви људи подржавају "мирне протесте" чија је кулминација безочни напад на полицију? Заправо, чуди само што нису, попут Нуландове у Кијеву, делили колачиће "мирним демонстрантима" у Новом Саду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације