Колумне

ЗАНАТСКА РАДЊА ЗА ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ НИЈЕ МУЗЕЈ: Историја постала профитабилан бизнис

Борис Субашић

16. 05. 2025. у 07:00

ИСТОРИЈА је у Србији профитабилна роба којом предузмљиви појединци намеравају да тргују у приватним музејима.

ЗАНАТСКА РАДЊА ЗА ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ НИЈЕ МУЗЕЈ: Историја постала профитабилан бизнис

На то указује најава отварања приватне фирме под именом "Музеј деведесетих" која се назива музеолошком институцијом иако за такав статус није испунила законске услове.

Такво предузеће могло би да се зове само "самостална занатска радња за тумачење прошлости", као што име "Музеј илузија" истинито најављује да се у њему приказују направе за обмане чула и ума. Званично иза пројекта "музеја" деведесетих стоје историчарка проф. др Дубравка Стојановић и Игор Штикс, који се на "Википедији" описује као "босанскохерцеговачки и хрватски писац и политички филозоф".

Они кажу да ће се музеј бавити злоћудним национализмима у "региону", простору бивше Југославије, што је добро ако је намера искрена, мада би у том случају поставка била монотона. Њен највећи део морала би да заузме прича о војнику НДХ Фрањи Туђману, кога је Тито произвео у генерала и омогућио му да постане "доктор историјских наука" који је ревидирао историју геноцида над Србима у НДХ и Јасеновац прогласио партизанским логором за Хрвате. Историчару Туђману је дозвољено и да оствари историјско помирење хрватских комуниста и усташке емиграције, као предуслов за покретање будућег сецесионистичког рата деведесетих. Ова поставка била би отрежњујућа за помодаре "нео-титоисте", али тешко је поверовати да ће је направити др Дубравка Стојановић која тврди да је "национализам у бившој Југославији кренуо из Србије, а да су национализми у осталим републикама реакција на српски национализам".

За њу је баук и српски "историјски ревизионизам, под којим подразумева обелодањивање чињеница да су Брозови комунисти за собом остављали "пасја гробља" и масовне гробнице у српским крајевима. Сметају јој и српски закони којима се "рехабилитују злочинци" и мењају имена улица, као у случају Благоја Јововића кога етикетира као терористу јер је "узео закон у своје руке" и пуцао у Анту Павелића, наредбодавца геноцида над Србима у НДХ.