Колумне

Асфалт

Срђан Мишљеновић

21. 08. 2024. у 10:50

БЕОГРАД и Сарајево треба спојити ауто-путем. Тако би грађани лакше путовали. Роба би ишла брже. Ову идеју озбиљно је схватио председник Србије Александар Вучић и Србија је део ауто-пута до границе са БиХ већ направила.

Путну везу Београда и Сарајева подржао је и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, сматрајући да је ово одлично за побољшање односа Србије и БиХ и за бољу комуникацију суседа. Ауто-пут жели и Република Српска. Једино га не жели Сарајево и бошњачка политика.

Колико само из политичког Сарајева мрзе све што има везе са Србијом, Србима и наравно Српском, доказали су реакцијом, односно боље рећи никаквом позивном реакцијом кад је председник РС Милорад Додик обелоданио информацију да је једна турска банка, уз гаранције Владе Турске, спремна да колико већ сутра са 500 милиона евра финансира ауто-пут или брзу саобраћајницу, све у зависности како се договоре политичари у БиХ, од границе са Србијом па до Сарајева. Осим подругљивих и увредљивих коментара да ће, ето, пола тог ауто-пута да носи име "Милорад Додик", а пола "Реџеп Тајип Ердоган" у Сарајеву ништа друго нису могли паметније да смисле.

Није први пут да са Башчаршије не желе ни да чују за пројекат који је од интереса за све грађане БиХ, а који им је предложила Српска. Тако је су бошњачки политичари из партија чије су централе у Сарајеву покушале, и даље нажалост покушавају, да на све начине стопирају пројекат изградње ХЕ "Бук Бијела" и још две хидроцентрале на реци Дрини које заједнио граде Србија и Српска. Такође, покушавају да спрече и изградњу аеродрома у Требињу који треба да граде заједно Србија и Српска. Као да са тог аеродрома никада неће полетети ниједан Бошњак или Бошњакиња, који долазе из Скандинавије у Херцеговину, или на море у Дубровник.

Не може политичко Сарајево, једноставно, ни милиметар да се одмакне од свакодневних скупљања јефтиних политичких поена у домаћем бирачком телу. А мисле да је најбољи начин исказивање мржње према свеку српском, макар то био и асфалт.