Колумне

ДОКЛЕ ЈЕ СТИГЛА РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА: Мање просветара, мање плата, мање загрејаних учионица и - мање знања?

Ивана МИЋЕВИЋ

28. 07. 2022. у 12:00

МИНИСТАРСТВУ просвете више би пристајало да се зове Министарство за реформе, јер су пре 30 година започели иновирање школства и, како се министри смењују, сваки нови само додаје своје идеје, приоритете и колосеке.

ДОКЛЕ ЈЕ СТИГЛА РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА: Мање просветара, мање плата, мање загрејаних учионица и - мање знања?

Крај реформе се не назире, нити резултати. Бар не позитивни. Ништа добро још не видесмо од смањења броја часова историје и српског језика у стручним школама, од избацивања капиталних дела из ђачке лектире, од све лакших задатака на матури, од разбацивања петицама и хиперпродукције вуковаца.

Што више растерећења и похвала, рупе у ђачком знању зјапе све веће, па би квалитет образовања читавих генерација требало бар мало да забрине вечне реформаторе.

Последњи корак просветних власти, који ће ученике који знају врло мало претворити у оне који не знају ништа, јесте план о спајању ученика од петог до осмог разреда - у једну учионицу и на заједничке часове. Никоме није јасно како ће изгледати када наставник у 45 минута треба да предаје о Цезару, Карађорђу или падежима, па о Милошу Црњанском. Јасан је само тајминг - за сваку лекцију имаће целих 22,5 минута.

У овој реформској гимнастици кичма ће да пукне сеоским школама, јер ће различити разреди имати комбиноване часове тамо где највише мањка деце. Многи основци прећи ће у веће школе и средине, одељења ће се гасити, а са њима и села. Само 2019. године већ је угашено 29 матичних школа и 78 издвојених одељења.

Кажу просветне власти "не гаси се, него се рационализује". Смањење трошкова је главни аргумент, јер се и број основаца за осам година смањио за 51.500. Биће више технолошких вишкова, мање просветарских плата, мање загрејаних учионица, а последично - и мање знања. А ако је то циљ, реформа је коначно успела!