Колумне

ЏУНГЛА НА АСФАЛТУ: Зашто су београдски пешачки прелази места страха и ризика

Сузана Милошевић

27. 07. 2021. у 10:21

Боде очи то што се у Србији бекство са места несреће често квалификује као прекршај, а не као кривично дело.

ЏУНГЛА НА АСФАЛТУ: Зашто су београдски пешачки прелази места страха и ризика

БЕОГРАДСКЕ улице су често џунгла у којој се поштује закон јачег - возача. Пешаци су за неке непожељна категорија, којој безбедност није загарантована чак ни на пешачком прелазу! Страдање Стефана Балића (9), кога је заједно са братом (4) и оцем, покосио бахати возач и побегао са места незгоде, последњи је пример.

Појединим кабадахијама за воланом склањају се они чије би првенство требало да се поштује. Иако Закон о безбедности саобраћаја јасно каже да је возач дужан да пропусти пешака када он закорачи на коловоз, када ступа на улицу или када има ту намеру, мало ко то уважи. Нема мајке која, са дететом у колицима, није упутила поглед пун захвалности оном ко ју је пустио да безбедно прође. У страху, пешаци стоје на ивичњаку док се возила с обе стране саобраћајнице не стану.

Уместо да се у зони "зебри" вози до 30 километара на сат и да пропуштање пешака буде нормалност, поједини возачи то схватају као губљење времена. Стручњаци упозоравају да пешацима постаје свеједно хоће ли покушати да улицу пређу тамо где је "зебра" или где им више одговара. Страх је исти. Само ће, ако пређу ван прелаза, делом бити криви, па ће им и евентуално обештећење бити ниже.

Овај возач није био први ни последњи који је побегао с места незгоде. Ипак, боде очи то што се у Србији ово често квалификује као прекршај, а не као кривично дело. Чешћи је случај да се на овакво поступање гледа као на отежавајућу околност у случају кад се неко терети за кривично дело против угрожавања безбедности јавног саобраћаја.

Решење је у систему, промени свести. То треба да раде министарства, МУП, Агенција за безбедност саобраћаја, ауто-школе... Санкционисање свакога и сваки пут када не пропусти пешака направиће од џунгле безбедну зону.