МАНАСТИР ХИЛАНДАР: Како посетити духовну престоницу православних Срба

Света Гора је духовна престоница православног хришћанског света, која се састоји од 20 манастира, 12 скитова и око 700 келија и око 2000 монаха. Реч је о верској заједници са хиљаду година старим манастирима, ћелијама у пећинама и средњевековним кулама. Уврштена је у УНЕСКО-ве споменике светске баштине.

Фото: The Archives of the Planet / Alamy / Profimedia

По предању Богородица је на путу да посети Лазара на Кипру наишла на узбуркано море и била је принуђена да потражи склониште у луци на полуострву Атос. Богородица је била задивљена лепотом овог места и замолила је Бога да јој да планину Атос на поклон. Тада јој је Господ одговорио: ,,Нека ово место буде ваш врт и ваш рај, уточиште за оне који траже спасење,, Од тада је Света Гора позната и као Богородичин врт, пише портал kulturizam.com.

Први монаси стигли су на Свету Гору током 5. века нове ере, тражећи осамљено место за молитву и проналажење мира на земљи. За српску културу и православље најбитније место се налази управо на Светој Гори.

Грчки монах Георгије Хиландариос се сматра оснивачем Хиландара. 1198. Године на темељима овог места манастир Хиландар су обновили велики жупан Стефан Немања и његов син Растко, то јест монаси Симеон и Сава. Те године је византијски цар Алексије трећи Анђео Симеону и Сави издао златну булу којом се манастир Хиландар дарују како би могли да примају српске монахе. 1199. године у манастиру је преминуо монах Симеон, отац Светог Саве, а легенда каже да је на месту на коме је он сахрањен у некадашњој цркви Ваведења Богородице, коју је касније краљ Милутин обновио, никла чудесна лоза.

Почетком 13. века Света Гора је била под фактичком влашћу крсташа који су 1204. Освојили Цариград а појавили су се и бројни пирати и пљачкаши који су били велика опасност за све манастире. Услед тога Свети Сава је напустио Свету Гору 1208. године и пренео мошти Светог Симеона из Хиландара у Србију. Са свог последњег путовања донео је најстарију и најпознатију хиландарску икону – Богородицу Тројеручицу.

Краљ Стефан Урош је 1262. Године изнад манастира подигао пирг – кулу Преображења како би што боље заштитио манастир. У том периоду су значајно расли манастирски поседи на Светој Гори а краљеви Драгутин и Милутин су проширили манастирске поседе и у самој Србији. Највећи просперитет Света Гора доживљава током владавине цара Стефана Душана који је помагао Хиландар и доделио му поседе у Србији, Грчкој и у многим другим деловима Балкана. У то време поседи Хиландара су захватали петину територије Свете Горе.

1347. године куга је харала Европом и Цар Душан се склонио у Хиландар а том приликом је повео и царицу Јелену што је било грубо нарушавање строго поштоване традиције о забрани доласка жена на тло Свете Горе. Као успомена на долазак цара Душана на Свету Гору и дан данас стоји крст који означава место на коме су хиландарски монаси сачекали цара и за успомену посадили маслиново дрво које је и данас могуће видети. Царица Јелена је постала ктиторка келије Светог Саве у Кареји, а у оквиру манастира Хиландара изграђена је црква Светог Арханђела.

Осим цара Душана, многи српски властелини су помагали манастир Хиландар а Кнез Лазар Хребељановић је ктитор спољне припрате која је изграђена око 1380. године. Крајем 14. Века Хиландар је постао уточиште члановима последњих српских владарских и властелинских породица. Осим средњевековних краљева, Хиландар су посетили и Милош Обреновић, кнез Александар Обреновић а познато је да је у посету овој Светињи ишао и краљ Петар Први Карађорђевић.

Почетком марта 2004. године манастир Хиландар је страдао у пожару. Више од половине манастирских здања је тада оштећено. Обнова манастира је наступила одмах након ове несреће и уз велике напоре, прилоге и помоћ Србије, Грчке али и многих организација и појединаца велики део комплекса Хиландара је обновљен.

Посете Светој Гори су ограничене и манастир Хиландар се придржава одговарајуће процедуре.Од свих поклоника се очекује да се придржавају прописаног кодекса понашања који се налази на полеђини обрасца дозволе за улазак на Свету Гору. Долазак на Свету Гору и манастир Хиландар није туристичка посета и не можете очекивати све погодности савременог путовања. Одговорност за комплетну организацију вашег пута је само на вама и у случају да се десе околности због којих брод из Јерисоса и Уранополиса не могу да плове до Свете Горе, морате сачекати наредни или неки други дан када ће бродови поново саобраћати. Манастир Хиландар преузима одговорност само за организацију групног превоза од луке Арсана и луке Јовањица до Манастира Хиландар и обратно.

Да бисте дошли на Свету Гору, потребно је да претходно тражите и добијете благослов за посету и боравак у манастиру, а да затим на сам дан доласка преузмете дозволу за боравак на Светој Гори, такозвани Диамонитирион. Визу или дозволу за улазак на Свету Гору можете преузети у поклоничкој канцеларији која се налази у Уранополису у непосредној близини пристаништа са кога бродови до Свете Горе полазе сваког јутра. Током летњих месеци, када је и највећи број посетилаца, битно је резервисати карте за брод на време, тако да је препорука да чим добијете благослов из манастира да имају места за вас и да можете доћи одређеног дана, истог дана и резервишете карте.

(kulturizam.com)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације