Србија

ЗЛОЧИН КОЈИ НЕМА ПРАВО НА ЗАБОРАВ: У Историјском архиву Новог Сада отворена мултимедијална изложба o Јасеновцу (ФОТО)

Ј.С.

23. 04. 2021. у 21:22

ПОВОДОМ 76 година од пробоја последње групе логораша Јасеновца у Независној држави Хрватској, у Историјском архиву Града Новог Сада отворена је мултимедијална изложба „Концентрациони логор Јасеновац 1941–1945. године”.

ЗЛОЧИН КОЈИ НЕМА ПРАВО НА ЗАБОРАВ: У Историјском архиву Новог Сада отворена мултимедијална изложба o Јасеновцу (ФОТО)

Поставка ће трајати до 22.маја,а састоји се из неколико целина које хронолошки представљају историјске догађаје у вези са оснивањем НДХ, формирањем Јасеновца, судбином деце логораша, страдањен Срба, Јевреја и Рома, уништавање трагова злочина, истраживањима у Доњој Градини и послератном болном трагању породица за својим несталим члановима.

Изложба је реализована под покровитељством Министарстава културе и информисања и одбране Србије, а отворио ју је генерални секретар Скупштине АП Војводине Никола Бањац, који је подсетио да је из правног угла геноцид злочин који никада не застарева, ни по једном закону, ни у једној земљи на свету, те да ћутање о злочину уједно значи и његово прикривање.

Директор Историјског архива града Новог Сада Петар Ђурђев казао је да се морамо сећати оваквих момената, јер нам то може помоћи да предвидимо и нашу будућност .

- Не живимо у периоду историјске ревизије, већ дисторзије, када неки покушавају да искриве историјске чињенице. Зато је битно да сведочимо на основу аутентичне историјске архивске грађе о ономе што нам се догађало, јер ако ми не будемо причали о нашим жртвама, то нико неће урадити за нас -нагласио је Ђурђев.

Поставку су припремили виши кустос-археолог Тања Тулековић и виши кустос-историчар Дејан Мотл, који је рекао да је тог дана група јасеновачких логораша кренула у пробој како би се спасили од сигурне смрти а преживело их је само њих стошездесетдеветоро.

У реализацији изложбе учествовала је Јавна установа „Спомен подручје Доња Градина“, у сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије. Аутори су у представљању хронолошког редоследа најважнијих чињеница о Јасеновцу користили документе, музејске предмете и фото-видео материјал.