Србија

ЈАГЊЕТИНУ НИКО НЕЋЕ: Ближе се Васкрс и Први мај, а сточари са Старе и Суве планине и ове године на мукама

В. ЋИРИЋ

23. 04. 2021. у 08:12

СТАРОПЛАНИНСКИ сточари, али и њихове колеге са Суве планине, са зебњом чекају предстојеће васкршње и првомајске празнике јер се понавља лањска прича.

ЈАГЊЕТИНУ НИКО НЕЋЕ: Ближе се Васкрс и Први мај, а сточари са Старе и Суве планине и ове године на мукама

Организованог откупа јагањаца готово да и нема, упркос томе што се цена килограма живе ваге годинама не мења и у најбољем случају изоси око 300 динара, док је у месарама око 600 динара.

На овакво стање утицала је пандемија, али и вишегодишњи проблеми у овој грани сточарства.

- Због општепознатих околности у којима смо се нашли током епидемије, организованог откупа готово да и нема. На овом подручју има око 10.000 грла јагањаца, међутим не раде ресторани, печењаре, не организују се свадбе, прославе и слични скупови па је и потражња мања. Од поменутих десетак хиљада јагањаца, биће понуђено између пет и шест хиљада, а остало ће ићи у приплод, што ће додатно оптеретити сточаре, који морају да мисле о исхрани увећаног стада. Другим речима много мање ће зарадити него што су евентуално планирали - каже Горан Поповић, директор пиротске Пољопривредно-саветодавно стручне службе, један од врсних познавалаца овчарства у Србији.

Према његовим речима, процене кажу да на подручју Пирота, односно овог дела Старе планине, тренутно има десетак хиљада оваца и та број се смањује из године у годину, упркос настојањима државе и локалних власти да разним субвенцијама и стимулацијама зауставе даљи суноврат сточарства, конкретно овчарства. Зна се да за свако уматичено грло пастири добијају субвенције од 7.000 динара, као и 2.000 динара за свако јагње и то је износ за који се може набавити, односно купити храна.

Идентична ситуација што се откупа тиче је и на Сувој планини, где се сточари такође довијају да преброде кризу изазвану пандемијом.

Суноврат овчарства у пиротском крају почео је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века. До тада је на старопланинским пашњацима било око 300.000 грла, међутим миграцијом становништва са села и индустријализовани Пирот, почео је драстичан пад, тако да је сада у селима остало десетак хиљада грла.

НЕКАД БИЛО И ПОЛА МИЛИОНА

ПАРАДОКСАЛНО је, да се највећа стада налазе у приградским селима Крупац и Извор, док у многим планинским местима где је некада било и по десетак хиљада грла, сада тумара тек понеко стадо од по пар десетина оваца.

Према неким подацима, уочи Другог светског рата на Старој планини и у околини било је око пола милиона оваца и коза, као и преко 200.000 говеда.