Србија

КРСТОВИ ПОНОВО НА РАСКРШЋИМА: Уништавали су их у Србији, а у овом месту их и даље има

В. МИТРИЋ

21. 09. 2020. у 07:10

ДРВЕНИ крстови на сеоским раскршћима у Јадру, као и по читавој Србији, масовно су уништавани одмах после Другог светског рата, а највише крајем пролећа и почетком лета 1945, што је био случај и у селима Руњани и Грнчари, у лозничком крају.

КРСТОВИ ПОНОВО НА РАСКРШЋИМА: Уништавали су их у Србији, а у овом месту их и даље има

Пре тога, стајали су деценијама - од насељавања овдашњих људи, највише из Старе Херцеговине, и били су места саборовања, забаве и дружења. Ту су се о Петровдану палиле лиле, а крај ових белега су обавезно застајале и погребне поворке, на путу до "вечне куће", која се у овом крају одувек налази крај друма који од Лознице води ка Ваљеву...

Људи из поменутих села још памте да су "револуционарни вандали", тада једва двадесетогодишњаци - мада неписмени или полуписмени - потом експресно постајали возачи, трговци, активни или резервни официри, матичари, службеници у општински и државним предузећима, руководиоци по школама. Кажу, за рушење крстова им се власт одуживала и касније - од тога да им синови војни рок служе ближе завичају, до запослења у најбољим државним фирмама и службама.

Времешнији житељи Руњана, међутим, тврде и то да су готово сви који су ударили на религију касније доживели велике породичне трагедије - од ране смрти чланова породица, до останка без потомства - али су сви дочекали дубоку старост. И, никада се нису покајали...

Сада је Руњанац Слободан Ћосић, који је дуго живео у Аустралији - као човек који је остао посвећен Богу, роду и отаџбини, попут својих предака - платио је да се на раскршћима у Руњанима и Грнчари ураде крстови од нерђајућег материјала, што је брзо и ваљано учињено, па је традиција коначно обновљена, макар и после више од седам деценија.