СРБИ САДЕ ОВО ВОЋЕ: Засади се једном, а зарада долази сваке године од плодова
КАКО хектар под воћем доноси приход колико и 10 хектара под ратарским културама, све је више воћара у деспотовачкој општини.
Фото З. Глигоријевић
Од 100 хектара, колико је под воћем, доминира шљива под којом је 60 хектара, а друга, све заступљенија воћка је орах, кога има на тридесетак хектара. Деспотовчани се опредељују за њега, јер може дуго да стоји у љуспи или у језгру, па се лакше складишти, док су за већину воћа потребне хладњаче или прерада. Цена не варира, дефицитаран је на тржишту и исплативији од осталог воћа, али се дуже чека на обрт средстава. У старту су већа улагања, али касније је мање одржавање.
Фото З. Глигоријевић
- Пун род ораха може да се очекује од дванаесте до осамнаесте године, а уз добро одржавање век му је од 25 до 50 година. Значи, сади се за наредне генерације. Зато су многи који не желе да им њиве предака буду закоровљене, а нарочито земљаци на привременом раду у иностранству, послушали мој савет да не праве објекте, јер је то мртав капитал, већ да саде орах - каже председник Удружења воћара и виноградара Саша Нешић.
УЗ САДНИЦЕ УВЕЗЛИ И ЦРВЕ
УВОЖЕЊЕМ садница, орашари су, нажалост, увезли и црва званог бели дрвоточац, којима су саднице биле заражене. Уколико се не примене превентивне мере, он се уочи тек друге, треће године. Уништава младе ластаре и кроз стабло се спушта ка корену биљке. Зато је Нешић поставио феромонске клопке.
Како је по струци пољопривредни техничар, он помаже, али и услужно одржава све плантаже ораха на територији деспотовачке општине, као што су плантаже Живорада Зарића из Липовице и његове снахе Оливере на пет хектара домаћег сејанца, који су у Швајцарској, и на плантажу Граде Којадиновића из Деспотовца, који је у Шведској, а које су засађене пре четири године.
Фото З. Глигоријевић
- Водећа сорта на Којадиновићевој плантажи је амерички чендлер, коју је први засадио у Србији, а опрашивач је "франкет". Има бољу цену и прођу у свету, а пошто је то такозвана побољшана пирамида, на три-четири спрата, плодови се сакупљају механички, рађа већ у другој години, за разлику од домаћег који почне да рађа између пете и седме године. Којадиновић размишља и о производњи ораховог уља, али су му потребна скупа постројења - вели Нешић.
Препоручујемо
СВАКА ЧАСТ: Наталија је ученица седмог разреда и најбоља је математичарка
03. 09. 2020. у 19:36
СЛАЂАНИН И МИЛАНОВ ДАР: Освештан крст и место будуће Азбуковачке богомоље
06. 09. 2020. у 22:24
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (1)