Србија

ПОГРЕБНИ ВЕНЦИ УГРОЗИЛИ КОСТРИКУ: Жбуње на Вршачким планинама опоравља се после деценијске неконтролисане сече

Јелена Баљак

02. 02. 2026. у 11:51

ОШТРОЛИСНА кострика - зимзелена биљка која се користи за прављење погребних венаца - пре више од три деценије проглашена је за заштићену врсту, јер ју је неконтролисана сеча довела на корак до истребљења у целој Србији.

ПОГРЕБНИ ВЕНЦИ УГРОЗИЛИ КОСТРИКУ: Жбуње на Вршачким планинама опоравља се после деценијске неконтролисане сече

Њена популација је у многим стаништима и даље угрожена, док је на Вршачким планинама успела да се опорави, да локални стручњаци сада разматрају да се на том подручју укине њена заштита и омогући контролисано брање.

Осим што се користи у цвећарству, оштролисна кострика представља и изузетно важну фармацеутску сировину. Њен корен има благотворно дејство на крвне судове, док су, с друге стране, њене црвене бобице отровне за људе, али не и за птице, које их једу током зиме. У шумском еко-систему она има важну улогу, јер њено снажно корење спречава да киша и ветрови сперу земљу са стрмих планинских падина, док густо лишће омогућава да се у земљишту задржи неопходна влага, што погодује клијању других биљака. Ипак, када се пренамножи, почиње да гуши своју околину.

- Стручним праћењем, које смо спровели током 2022. и 2023. године, установљено је да је обраслост оштролисне кострике на Вршачким планинама порасла за око 25 посто. Поједине храстове шуме су чак и потпуно покривене тим жбуњем, па жиреви, када падну испод његовог лишћа, немају довољно светлости да опстану и да се шума сама обнавља. Зато сматрамо да више нема потребе за њеном заштитом, већ за планским управљањем - каже управник Шумске управе "Вршац" Чедомир Каровић, који ће на то скренути пажњу надлежним установама.

Популација кострике је на Вршачким планинама почела значајније да се повећава од 2010, јер су претходно, због забране сече, цвећари масовно прешли на прављење венаца од пластичне имитације те зимзелене биљке. То је, међутим, узроковало други проблем - беспотребно гомилање пластике.

Сродница и даље угрожена

НА Вршачким планинама расте и мека кострика, која је у Србији такође под заштитом као угрожена врста. Она није успела да се опорави као њена сродница, јер се њене зелене гране и даље масовно користе у аранжирању букета и бидермајера.

- Ове биљке нема у узгоју, бере се искључиво у дивљини и продаје на црно. Нисмо досад затекли људе током експлоатације, али апелујемо и на бераче и на цвећаре да уместо ње користе неки други декоративни зелениш - каже Каровић.

- Решење је у контролисаној сечи, која ће омогућити обнављање кострике и храстових шума, а истовремено задовољити и потребе за прављењем природних венаца, како би се пластика избацила из употребе. То захтева константну контролу на терену, што наша управа може да спроведе - указује Каровић.

Ова субмедитеранска биљка, иначе, највише расте на јужној страни Вршачких планина. ено ширење може се довести и у везу са климатским променама, тј. са појавом виших температура и смањењем количине кишних и снежних падавина, што јој погодује.

20. 03. 2026. у 16:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)

Економија

1 18

ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)

ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.

18. 03. 2026. у 09:30

Друштво

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10