ДРАГОЦЕН ПОПИС СТАРИНА: Археолози лесковачког музеја пописују локалитете на подручју Власотинца

Игор Митић
Игор Митић

27. 11. 2025. у 13:23

НАРОДНИ музеј у Лесковцу, у оквиру "Године археологије 2025" реализује пројекат под називом "Рекогносцирање археолошких локалитета на територији општине Власотинце".

ДРАГОЦЕН ПОПИС СТАРИНА: Археолози лесковачког музеја пописују локалитете на подручју Власотинца

фото: приватна архива

Овај пројекат, који финансира ресорно министарство и лесковачка локална самоуправа, подразумева обилазак насељених места на подручју Власотинца ради провере свих до сада евидентираних локалитета у атропогеографској литератури, на катастарским листовима, као и у казивањима савременика.

У непосредном контакту са мештанима спроводи се преглед старина и бележе њихова казивања и предања о старинама и евентуалном постојању археолошких локалитета. Пажња се посвећује и топонимима места који указују на постојање одређених остатака материјалне културе на овом подручју, истиче археолог Владимир Стевановић, виши кустос и руководилац пројекта.

На овом послу сарађује са колегама са Археолошког одсека лесковачког музеја, Јулијаном Пешић, музејским саветником и вишим кустосом Владимиром Стојановићем, као и са др Николом Младеновићем, мастером географије, задуженим за мапирање и снимање, а све то уз стручне консултације са др Александром Булатовићем, вишим научним сарадником из Археолошког института у Београду.

- Сви евидентирани локалитети су фотографисани. Направљени су и видео-записи. Подаци се бележе, а уз ГПС се, на топографској карти, лоцирају њихови положаји. Уколико постоје, прикупљају се и површински налази помоћу којих се прецизније одређују хронологија и врста локалитета - објашњава Стевановић.

Обилазак важан мештанима

ПРИСУСТВО археолога Народног музеја у Лесковцу на терену има и улогу у позитивном ефекту на мештане села, у контексту очувања локалитета, као и на представнике локалних самоуправа, јер их уверава да надлежне институције заштите, брину о културном благу које се налази на њиховој територији.

Пројектом је предвиђена и систематизација локалитета, по периодима, као и штампање публикације са резултатима истраживања, што је ранијих година урађено и у општинама Бојник, Лебане и Црна Трава, док се пронађеним предметима обогаћују археолошке збирке Народног музеја у Лесковцу.

Сва ова истраживања доприносе познавању археологије Јабланичког округа, а веома су важна и као извор информација будућим генерацијама археолога, док су се истраживачи, као и до сада, и у Власотинцу, на појединим локацијама, сусрели са траговима дивљег копања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЈЕДНА ГРЕШКА ИХ КОШТАЛА ЖИВОТА: Откривен узрок несреће у којој су страдали Ана Радовић и њен пријатељ (ФОТО)

ЈЕДНА ГРЕШКА ИХ КОШТАЛА ЖИВОТА: Откривен узрок несреће у којој су страдали Ана Радовић и њен пријатељ (ФОТО)

АУТОМОБИЛ са телима Ане Радовић (20) и Александара Масалушић (37) пронађен је јуче на магистралном путу Пожега-Чачак, а прве информације из истраге указују да је узрок тешке несреће пребрза вожња, односно неприлагођена брзина условима на путу.

27. 11. 2025. у 18:47

У ХИТНОЈ ПОМОЋИ СЕ ЈАВИЛИ НА ПОЗИВ СА АНИНОГ ТЕЛЕФОНА: Новости откривају шта се дешавало након страшне несреће код Чачка

У ХИТНОЈ ПОМОЋИ СЕ ЈАВИЛИ НА ПОЗИВ СА АНИНОГ ТЕЛЕФОНА: "Новости" откривају шта се дешавало након страшне несреће код Чачка

АНА Радовић (20) из Чајетине и њен пријатељ Александар Масалушић (37) погинули су у тешкој саобраћајној несрећи у Овчарско-кабларској клисури, када су се сурвали са пута Чачак-Пожега, а након несреће са Аниног телефона "ајфон" упућен је позив хитној помоћи, сазнају "Новости".

27. 11. 2025. у 14:19

Коментари (0)

УЗНЕМИРУЈУЋИ СНИМАК: Кадетски кошаркашки репрезентативац погинуо - убио га обруч после закуцавања (ВИДЕО)