АРХИВ ВОЈВОДИНЕ ПРИПРЕМА СЕ ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА Слава Кириловићу, првом управитељу
КАДА, наредног маја, Архив Војводине буде обележавао велики јубилеј - век постојања - двориште ове значајне установе, поред зеленила и цвећа, красиће и биста Димитрија Кириловића. Рођен у Куману, 1894, а преминуо у Новом Саду, 1956, био је први архивар и управитељ овдашње Државне архиве.
ФОТО: В.МУЧИБАБИЋ
Иначе, међу урамљеним фотографијама свих досадашњих челника Архива Војводине, у холу зграде, с леве стране, Криловићева - сасвим разумљиво - прва.
Сматрајући да овај портрет није довољан да би се сачувало сећање на његове заслуге и значај за развој архиварства, др Небојша Кузмановић, актуелни челник Архива Војводине, иницирао је израду и постављање бисте која се већ ствара у атељеу вајара Ђорђа Лазића Ћипше, у Сремским Карловцима.
Идеја
ВЕЋ деценију, визија директора Архива Војводине је да део града у којем се налази зграда ове установе буде препознатљив по Архиву и Музеју Војводине.
- С обзиорм на то да су ове две важне установе ту, готово једна уз другу, лепо би било да тај простор постане Трг културе - сматра Кузмановић.
- Биста је већ урађена у глини и ускоро ће у ливницу - открива нам Кузмановић, додајући да ће бронзано обележје до краја године бити завршено, а постављена је до 19. маја следеће године, на стогодишњицу постојања Архива Војводине.
Иначе, историја Архива Војводине почиње још далеке 1926, о чему сведочи документ пронађен пре безмало две деценије у Архиву Србије, у ком пише да је "отворена буџетска линија за Архив Војводине". Крајем исте године, Кириловић је постављен на место управника Државне архиве за Војводину, а претходно је краће време радио као помоћник секретара Матице српске.
Плодоносни аутор
ДИМИТРИЈЕ Кириловић написао је и објавио више од стотину научних радова из области културне и политичке историје српског народа. Највише се бавио историјом школства у Војводини, односно његовим развојем и напредовањем - од Велике сеобе под Чарнојевићем, до савремених дана.
Приредио је и каталог антикварних штампаних књига за период од 1494. до 1880, које поседује Библиотека Матице српске.
Овај плодоносни аутор сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.
- Архив је објавио монографију о Кириловићу - казује Кузмановић како се чува сећање на овог знаменитог човека. - У плану је да публикујемо његова сабрана дела и да установимо награду са његовим именом, која би се додељивала најбољем архивисти у Војводини.
План је, открива, и да се поводом значајног јубилеја објави Лексикон архивиста са подручја Војводине, а да простор између зграда Архива и Музеја Војводине постане парк Присаједињења.
- Следеће године навршавају се и два века од рођења Светозара Милетића и исто толико од оснивања најстарије књижевне, културне и научне институције, Матице српске - подсећа Кузмановић. - Жеља нам је да то заједно обележимо и са наследницима Светозара Милетића увелико договарамо да оснујемо његов легат, својеврсни легат присаједињења.
"ПА ХАЈДЕ ДА ПРОДУЖИМО ЗАДОВОЉСТВО" Захарова упутила мистериозну поруку Западу
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да су западне земље забринуте због тога каква би још нова испитивања оружја Русија могла да спроведе након демонстрације ракете "Буревестник".
01. 11. 2025. у 19:52
САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су данас издале тзв. "генералну дозволу" којом се привремено одлажу санкције Росњефту у Немачкој до 29. априла 2026. године, објавило је америчко министарство финансија.
29. 10. 2025. у 16:17
СРПКИЊА КОЈА ЈЕ ОЧАРАЛА МУСОЛИНИЈА Одбила италијанско држављанство: "На дну моје душе - Српство"
ТОКОМ изложбе у Риму 1935. године, где је Милена Павловић излагала са италијанским уметницима, Мусолини је препознао њено презиме и застао да је упозна.
05. 11. 2025. у 08:43
Коментари (0)