НЕ ШЕТАМ СЕ ДОК ИГРАМ, САМО МИСЛИМ О ПОТЕЗУ: Јакша Марјановић (8), шаховски вундеркинд, државни првак и репрезентативац

ДА озбиљно тренира шах почео је Јакша пре него што је знао да пише.

УПОРНОСТ Јакша са тренером Дејаном Бранковићем, Фото З. Рашић

Интернационални мајстор Дејан Бранковић нашао се у чуду кад је пре око три године малог Јакшу Марјановића из Параћина отац довео код њега и предложио му да га учи.

 Данас је овај малишан бистрих очију, изузетне енергије и сјајне концентрације државни првак у шаху у конкуренцији дечака свог узраста - до осам година, а освајањем те титуле на недавном "Фестивалу младих" Шаховског савеза Србије (ШСС) постао је и члан кадетске репрезентације.

Мали Јакша је имао малтене "фишеровски" резултат у највећем делу републичког кадетског првенства на Палићу. Победио је у свих седам првих партија и практично већ тад осигурао прво место. Онда се мало опустио у последња два кола, па је осму партију изгубио, а девету ремизирао.

- Освојио је 7,5 поена од могућих 9, што је изузетан резултат кад се узме у обзир јака конкуренција у том узрасту од 21 такмичара из сва три региона ШСС. На државном првенству је, иначе, учествовао као првак региона централне Србије, био је први фаворит са најбољим рејтингом од 1.600. Његов највећи конкурент Вукашин Маринковић заузео је треће место, док је други био Лонгин Ивановић из Новог Сада - објашњава дечаков ментор и тренер Дејан Бранковић, најзаслужнији за сјајан успех малог Параћинца, првог који је граду на Црници и шаху централне Србије донео шампионску титулу у узрасту до осам година. У свим осталим категоријама на "Фестивалу младих" победили су кадети и омладинци из Београда и Војводине.

Фото З. Рашић

До најбољег рејтинга Јакша је дошао већ у марту, играјући на Светском школском такмичењу у Врњачкој Бањи са најбољим малим шахистима из целог света. Затим је победио у Новом Пазару на Првенству региона централне Србије. Већ тада Јакша је могао да одржи концентрацију и више од три сата, колико се неке партије трајале. А то је јако тешко за осмогодишњака. До тог нивоа дошао је захваљујући тренирању и наступима на бројним турнирима под "будним оком" Бранковића.

- Најзанимљивије ми је кад победим - као "из топа" одговора Јакша на питање шта му је посебно интересантно у овој древној игри. Завршава први разред ОШ "Стеван Јаковљевић" и, засад, успешно балансира између обавеза у школи и турнира који понекад трају и по више дана. Тврди да шах игра одувек, то јест не сећа се тачно кад га је тата научио основним правилима.

- Са чика Дејаном вежбам код њега четири пута недељно, а играм шах и код своје куће.

Решавам задатке или играм преко апликације. Тату одавно побеђујем. Концентришем се тако што не гледам са стране, не шетам се док играм, само размишљам о потезу. Умем и да се изнервирам кад погрешим. Онда размишљам који следећи потез да повучем, да грешку исправим - поверава нам се дечак. Каже да воли шах и да путује, али воли и фудбал као сви његови вршњаци. 

- Нажалост, немам са ким да га играм јер су у улици све девојчице. А немам ни много времена да млађег брата учим шаху мада би тата и мама то волели - осмехује нам се дечак, док нам показује у регалу на десетине пехара и медаља које је до сада освојио. Најдражи му је овај последњи, шампионски.

Мало је рећи да је Јакшин отац Милош поносан и пресрећан због његовог успеха. Јер, кад се са супругом пре три године договарао који спорт да предложе Јакши да тренира, избор је пао на шах само због интелектуалног развоја који тај спорт омогућава. Нису размишљали о такмичењима. Из породице нико никад није играо такмичарски шах, а Милош познаје само основе игре.

Фото З. Рашић

- Научио сам га колико сам знао, али никад му нисам намерно допуштао да ме победи. То га је и мотивисало да тренира. Најпре да победи мене, а затим све остале. Успело му је то већ после неколико месеци тренинга код Дејана - прича Милош. Напомиње да је требало мало убеђивања да ментор прихвати дечака јер никад раније није радио са децом тог узраста која још не знају ни да пишу. Да пробамо, па да видимо да ли ће обојици да се свиди, договорено је. На срећу, тренирање се претворило у диван однос, много већи од односа тренер - ученик. Бранковић сад сам води дечака на турнире увек кад отац због посла не може, а често иду и заједно.

УБЕДЉИВ Наступ на Фестивалу младих на Палићу , Фото приватна архива

Каква је шаховска будућност овог амбициозног и талентованог малишана, показаће време.

Већ наредне године он ће се такмичити у старијој кадетској групи, до десет година. Осми рођендан прославио је свега неколико дана након победе на "Фестивалу младих", па му је победнички пехар био најлепши поклон.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације