БЛАГОСЛОВ ЈЕ ЖИВЕТИ У РОДНОМ СЕЛУ: Професор историје Стефан Стојановић из Лопардинца крај Бујановца и даље веран завичају (ФОТО)

ЗАВОЛЕО је историју још у ђачкој клупи, имао је још тада жељу да када дипломира стане за катедру и предаје деци. Није сањао снове о одласку у велики град, већ је желео да у селу у којем се родио учи децу, преноси им знања, али и да их подстакне да остану ту где одрастају и унапреде своје село.

Фото: Ј.С.

Данас двадесетдеветогодишњи професор историје Стефан Стојановић живи у родном Лопардинцу крај Бујановца. У његовом селу постоји само четворогодишња школа па је његово радно место у селу Жбевац где ученицима из овог села, Љиљанца, Ристоца и Кршевице предаје историју.

- Дипломирао сам у Београду 2019. године, годину дана касније завршио мастер студије. У почетку сам предавао грађанско васпитање, а онда су се створили услови да предајем историју, мада сада немам пун фонд часова, па ми је плата око 30.000 динара. Помажем родитељима, окружен сам најближима и надам се да ће плата у међувремену бити већа - прича овај млади професор.

Каже да села на југу Србију немају основе услове и да је нужно пуно радити на њиховом развоју, али да он по осласку на студије у престоницу ни на тренутак није размишљао да се не врати у родно село.

Фото: Ј.С.

- Имам и брата и сестру, они су такође факултетски образовани, сестра је удата у Врању, брат је недавно формирао породицу, верујем да ћу и ја. Због свега тога желим да попут многих академски образованих људи у нашем крају дам допринос развоју села у смислу стварања нормалних услова за опстанак и останак - прича Стефан за "Новости".

Има велике амбиције, каже да му је жеља да напише монографију о селу, забележи историју овог краја и сачува од заборава многе људе чији допринос развоју и опстанку српског живља у овом мултиетничком крају заслужује већу пажњу.

Поносни родитељи

Фото: Ј.С.

СТЕФАН каже да је задовољан својим животом у Лопардинцу, а још један посебан разлог за тај осећај - његови родитељи, мајка Стојна и отац Зоран, веома су срећни што им деца нису отишла "трбухом за крухом" у већи град, већ су остала да живе и раде у дедовини.

- Можда ће некоме звучати као фраза, али ја истински верујем да је привилегија и дар од Бога живети у овом крају, овој природној лепоти где више генерација под једним кровом живи, а деца су здрава и безбедна - прича овај младић док са поносом показује село које броји око 600 становника.

Лопардинце није село које "умире", напротив, носи незваничну титулу најпопуларнијег села у Србији већ другу годину заредом. Труде се да мотивишу младе да остану у селу, а имали су и акцију да парови који склопе брак добију новац од месне заједнице. Бележе после дужег времена благи пораст наталитета у односу на морталитет и верују да људи попут Стефана могу променити будућност села.

Препоручујемо

Србија

0 0

НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ ВАЗДУХОПЛОВЦИ: „Златни орао“ поново Кристини Чипчић и Ивану Павлову

20. 03. 2026. у 19:24

Србија

0 0

КОСТА СЛИКАМА "ПРИЧА" СА СВЕТОМ: У ваљевској школи отворена изложба радова ученика из спектра аутизма

20. 03. 2026. у 17:30

Србија

0 1

Кад и бели мантил проговори стихом: Двојезична збирка антиратне поезије у вршачкој Хемијско-медицинској школи

20. 03. 2026. у 17:15

Србија

0 0

ОПРЕЗ, ФАРБАЈУ ПЕШАЧКЕ ПРЕЛАЗЕ: У Вршцу почела обнова саобраћајне сигнализације

20. 03. 2026. у 16:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације